Učitelj

S.

zakliučimo da ie prevodilac prevodio knjigu i vršio korekturu onako „na brzinu”, bez dovolino pažnje.

Dalie se ne bismo mogli složiti sa transkripcijom nekih stranih geografskih i narodnih imena, kao na pr. „Irokesci” (11), ier već na idućoi strani prevodilac ispravno transkribira „Irokezi”, onda „Etruzi” (34), gde valida valja reći „Etruščani”, dalje: Nineviia (Ninive), Finikiia i sl. Pri pažljivijem prevođeniu mogao bi prevodilac izostaviti prvu rečenicu na 12 str. i celu priču o prepisivaču na str. 64—66, ier prvo — barem za nas — ne važi, a drugo ne sadrži mišta bitnog sem providno tendenciozne poante.

Inače se knjiga čita zanimivo i lako kao neki roman i za njom će rado posegnuti svako koga interesuje razvoj pisma i pismenosti od prvih početaka ljudskog žnvota па Zemlii do danas. Kniiga će moći da posluži dobro nastavnicima kao izvor informacija, a rado će je pročitati i odrasliia deca. U školi pak može se uspešno primeniti kao pomoćna lektira već u višoj narodnoi školi, pa onda u građanskim i srednjim školama.

F. Maslić

„Ђачки рад“ — лист за писмена вежбања ученика-ца основних школа УП година излажења. Власник и уредник Војислав А. Нешић, учит. у Београду — Бирчанинова 40. “

Пред нама су комплети овога листа за последње две године. Пажљиво смо их прегледали и слободно можемо рећи да је овај лист велики магацин разноврсних умних творевина наших ђака основних школа. Простор нам не дозвољав да уђемо дубље у садржину листа. Зато ћемо га приказати у најкраћим потезима.

Радови ученички подељени су у неколико рубрика: ! „Лепа наша домовина“, где деца пишу о лепотама наше земље, својим родним местима. Сви су ти описи илустровани тако да човек добије јасну слику о ономе што прочита. Затим долази: 2) „Из школскога и домаћега живота.“ Та је рубрика нарочито обилата разноврсним и врло интересантним радовима. Ту баци описују, наравно на свој начин, свакидашње доживљаје. Јако жалимо што извесне радове не можемо овде, од речи до речи, изнети. И трећа рубрика: „Ђачки покушаји“ такође заслужује пажњу. У њој деца покушавају, у стиху и прози, да открију дар за песму и приповетку, што у већини случајева прилично успевају. И напослетку рубрика годишњих времена: јесен, зима, пролеће и лето, где се свестрано износе све појаве које ђаци запажају у годишњим временима. Један део листа заузимају ребуси, испуњалке, укрштене речи и завршава се поштом листа и мишљењем повереника о листу.

Као што се види садржина листа је веома обилна и разноврсна, те потстиче ученике на рад. А то је баш и најважнији задатак листу. Зато се слободно може рећи да лист припомаже наставу свих наставних предмета, како ученицима тако и наставницима. С обзиром на тежњу да се прилагодимо принципима и тежњама нове активне школе, и новим начинима рада и наставника и ђака овај лист, у многоме нам може помоћи. Зато га препоручујемо и ђацима и наставницима и родитељима.

Н. Л.

КОРСАМ-МОЗП-ВОВОКОМА: РЕАХ МА МИЗОМ ЗТОРМ (Пракса на нижем

ступњу), део 1—П, издање Чел. графичка унија у Прагу, 1937, страна 446 -- 396, цена Кч. 100 (броширано) одн. Кч. 120 (везано) за обе свеске. |

Најчешћа запрека ширењу школске реформе, широкој примени. модерних реформо-педагошких начела у школској свакодневној пракси, јесте у томе што не постоји погодна литература, што нема књига које би биле намењене томе циљу. Теоријске расправе остају често „сиве“ (по оној познатој Гетеовој изреци), поједини примери из наставне праксе у педагошким часописима као и краће хоспитације у школама где се ради по мо-