Učitelj
бољу причу може је после дискусије написати изнад оних које су већ написане. Деца се науче да изаберу оно што њима највише годи и што их задовољава. Она процењују сарадњу која се огледа у процењивању прочитаних књига. Вежбају се у јасном мишљењу као и у концентрацији и у читању са неком сврхом. Затим науче да се брину о књигама и да им дају вредност. Ако које дете упрља или „Оштети књигу одмах га друга деца опомињу. Деца осим тога заинтересују родитеље за књиге и приче. Деца треба да напишу у своје бележнице кратак садржај прочитаног и тако се вежбају у писању, говору и интерпункцији.
Чим деца почну уживати у читању књига одмах се почиње формирати и њихов укус у читању. Разуме се да је неопходно потребно да се све ради под надзором самог учитеља и ради тога што има много материјала који се још штампа за децу а није за њих а осим тога деца би могла направити лош избор који их може одвести погрешним схватањима живота, лошим навикама или менталној стагнацији. При избору књига пази се на индивидуалност деце а оне могу бити делом информативне нарави и делом забавне. Наћи ће се по која књига која ће садржавати информације о великим социјалним и индустријским активностима света. Навика читања такових књига култивише интелектуалне интересе, води слободи имагинације и стваралачком настојању. Програм активитета даје учитељу јединствену прилику за свестран развитак детета.
При избору материјала за читање треба се држати следећих начела: 1) Идеје, фразеологија, речник и илустрације дечје књиге морају бити у домену њиховог искуства. Треба да претстављају предмете, карактере и радње које може разумети дете које ће их употребљавати. У исто време треба да имају утицаја и на емоције. 2) Факта морају бити истинито приказана, карактеризација истинита животу. Не искључују се књиге чисте фантазије, вилинске приче... само треба изабрати такве које ће устину претстављати људску природу. 3) Основне идеје приче или песме морају бити етички здраве. Морализирање треба избегавати. Прича или песма је тако писана да потстиче развитак вредних идеала који се могу остварити. 4) Материјал књиге да потстиче развитак имагинације и развија укус. 5) Треба да увећа знање које је пожељно и корисно. Деца воле у литератури радњу, људски интерес, имагинативни апел. Деца воле непосредан разговор више него ли посредан, сликовите описе и имена за све, место и време приче или догађаја назначено је тако да лако могу замислити сцену, воле хумор али не и сатиру хумора одраслог, траже искреност и природни поступак... 6) Сама књига треба да је привлачна а за ово су потребне илустрације за малу децу у боји и то радије јаче боје, не сме се претерати — боје