Učitelj

Твртковићеве Поуке о језику су устини радна књига своје врсте; која ће попунити оне досада запажене недостатке у покушајима ове врсте.. Поуке су препоручене и одобрене: од Министарства просвете (У Бр. 7041/39). Ми истичемо са задовољством ову нову појаву у овој грани наставе у нашој народној школи, као једну од многих здравих радних могућности у настави матерњег језика. Твртковићеве Поуке о језику заслужују пуну пажњу наставника, јер су садржајем, обликом и методом излагања далеко изнад досадашњих покушаја ове врсте..

Милош П. Павловић

MINERVA: PEDAGOŠKI LEKSIKON (priručnik za teoriju i" praksu uzgoja, Zagreb)

Kad je godine 1895 u Zagrebu počeo Hrvatski pedagoški književni zbor, u redakcii dugogodišnjega njegova pretsjeđnika i urednika »Napretka« Stjepana Basaričeka, izdavati u godišnjim sveskama »Pedagošku enciklopediju, onda je to bio u pedagoško.i literaturi u Hrvatskoj smioni pothvat i pravi pedagoški događaj. Enciklopediia je prema programu izdavača i redaktora imala među redovitim godišnjim Zborovim izdanjima izlaziti u sveskama od dva do tri štampana arka, pa ie tako u svemu izašlo šesnaest svezaka i stiglo se do slova »P« iako je bilo skuplienoga i priređenoga materijala već i do slova »V«. Ratne i poratne prilike dalie izdavanie Enciklopediie ometoše, z ono svezaka što je izišlo ostalo nezompletno i tako krnje, pomalo : zastarjelo. Odonda, eto, do nainovije ediciie zaslužnoga nak:adnoga zavoda »Minerve« sličnoga dijela nismo imali. Niegova se potreba apsolutno u redovima pedagoških radnika osjećala i ono je u sadašnjem svome obliku vanredno dobro i u pravo vrijeme došlo.

Ne može se utvrditi da ie u »Pedagoškome leksikonu« uneseno i pribrano sve iz oblasti savremene pedagoške literature i da su sva savremena pedagoška previrania i svi pedagoški pokreti u njemu prikazani bilo i u najkraćim potezima, no u njemu је pribrano opet ono što je naiglavniie i danas najaktuelnije u oblasti pedagoške književnosti. U »Pedagoškom leksikonu« jednakom su oštrinom i stvarnošću prikazani i obuhvaćeni čisto teoretski pedagoški pokreti, kao što su u njemu prikazani i organizacioni i praktički postupci u evoluciji škole od njenih najranijih organizacija do najnovijih metoda obučavanja, organizirania obučnih metoda i njihova primjenjivania u praktičnome školskom radu. Ujedno su i značajniji filozofski pokreti, naročito koliko stoje u uskoj vezi s pedagoškim pokretima i nastojanjima, obijašnjeni i sažeto i razumljivo protumačeni, a ne manje su pribrani i biografski podaci gotovo o svim najmarkantnijim pedagoškim teoretičarima i praktičarima od najstarijih vremena pa do savremenih radnika u područiu teoretske i praktičke pedagogike. Tako nam »Pedagoški leksikon« pruža jednu bogatu galeriju i stranih i domaćih pedagoških radnika i vodi nas u prebogatu radionicu tah zaslužnih humanista, da ih tako nazovemo, jer svi oni sve svoje snage posvetiše humanome radu, za dobro čovječanstva, iznalaženju metoda i putova kako da se dijete, i Ono normalno, od prirode razvijeno, i ono duševno ili tiielesno defektno, pravilno raхућје do sposobna i aktivna čovjeka, do iedinice korisne i narodnoj i općoj zajednici. Naročito tu vriledi podvući rad Josipa Demarina, jednoga između urednika »Pedagoškoga leksikona«, koji ie pod šifrom »Dem« u leksikonu zamjernom savjesnošću i naročitom liubavi i marljivošću prikupio i dao čitavu galeriju portreta koliko najvažnijih hrvatskih, toliko srpskih i slovenačkih pedagoških radnika teoretičara i praktičara.

Nismo time mislili potciijeniti i nastojania i rad ostalih redaktora »Pedagoškoga leksikona«, gg. d-r Stevana Patakija, d-r Marijana Tkalčića, pa Ante Defrančeskija, jer i oni, također, u svojim programnim zadacima dadoše sve što su držali da je potrebno da se dade i da se unese u jednome takvom značainom djelu koje ima da posluži svima koji se zanimaju naukom i znanošću le vrste, naipače mlađim pedagoškim radnicima. Upada u oči i bogata bibliografska registracija što je nastala u leksikonu na taj način što su uz važnije članke izbroiana i najznačajnija književna stručna djela po pojedinoj pedagoškoj ili filozofsoi pojavi i njenome stremljenju. Tako će leksikon moći i s toga gledišta da dobro posluži svakome tko se zanima filozofskom i pedagoškom naukom. Zapažaju se i radovi Milića R. Majstorovića, koji je, iako nije bio пероsredni član redakcije leksikona, u niemu opet dao znatnu količinu odlično razrađenih i interesantnih članaka. Napose iscrpljiv prikaz ruske pedagoške lite-