„Uništenje estetike“ i demokratizacija umetnosti
10
доноси само оно што је заиста корисно друштву: да претреса и подстиче сувремева питања, да представља истински жизот народни са гледишта сувремене науке, једном речи, да је по мислима и осећајима сувре.пена. А књижевнпк је дужан да разу.ме живот људски са свима разностручним приликама, што их живот ствара ; да разуме потребе које се рађају у жнвоту и да уме да одговори на питања, што их живот задаје сваким тренутком и . Социјални роман, који је епопеја нашега доба, треба да представи ;истински живот људски, ропство и зависност човека од свију прилика, што су му оставила преживела колена... борбу против политичке и друштвене тираније, борбу против незнања и сујевернце, против обичаја и етикета“; он треба „својом дагеротипном, истинитом и психолошком анализ ом“ да изнесе све болести друштвене, да унесе нове, здраве идеје у дубине масе народне. Он прави разлику између Ла Фонтена, Жорж Сандове, Евжена Сиа, Шилера, нарочито Виктора Ига, Гогоља Цикенса и Текереја, с једне стране, и Октава Фејеа, Пола Февала и њима сличних с друге стране. У српској поезији он ставља на страну наше народне песме, Његоша, „ваљане песме и Змаја Јована Јовановића (његове сатире могу заузети »почасно место у ма чијој књижевности«), од прозних писаца, као изузетак Јакова Игњато вића, због Милана НерапумЛа, и Г. Владана Ђор ђевића, због драме Народ и великгши. *ј
*) Г. Владан Ђорђевпћ је овако оглашавао тај свој драмскп покушај; »Ја сам знадем, да је »чисто« драматскп плп »чпсто« уметнпчкп део мојега покушаја морао доћп у прпсенак поред овако важне п тешке мете, алнсвакиће мп допустптп да јепудушевном жпвоту пре свега „насушнп хлеб«, па онда остало. Ја п кад бпх пмао сто пута впше духа п срца, не бп мп дапас пало на памет да ппшем само за уметност, докле народу несу оспгуранп нп Дрвп условп за граћанскп п човечанскп жпвот. Данашњп уметнпцп п кн>пжевппцп, по моме смерноме мпшљењу, морају бпти у свему што раде тенденцпознп, другачпје неће се моћп нп десета генерацпја, која послс нас дође, посвстптп иауци п уметности, рад њпх самих“.