Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПогОВОР 5 11

кнежевини то исто имаху и Хрвати и Срби у Хрватској чинити да сродну браћу своју У Босни и Ерцеговини, у Старој Србији и Бугарској ослободе и ове земље усвоје. Но зато треба да се Срби и Хрвати не завађају унапред 0 хегемонији у јужном славен“ ству него да се једнаким и истим правима и дужностима договорно на чело свима осталим народима ставе и заједно с њима на заједничког непријатеља војују и не престану, док се заједничка слобода свих њих не постигне...“ А завршио је вјером у 10 бједу не бојећи сс личног свог страдања „све ако би несрећом до тога дошло да би ме у старости као новог Белизара једино дијете моје сли-

јепа по туђем свијету водило и причајући туђим народима повијест баба свога хљеба ми просјачило“. Идеолошки у словенском смиглу Ткалац по кон-

цепцији својих списа не заостаје за осталим побор-

ницима словенске идеје поименце у Чеха и Пољак!

Но као личност и по димензијама програма није био

подесан да у стварности ишта изради, и зато послије

неколико јачих аустриских удараца и послије неод-

зива словенсках политичких чинилаца и народних

маса ресигнира заморен у емиграцији.

Остали списи које је Ткалац објавио послије из Италије, из своје нове постојбине јесу : Рго Роршо пансо. Берик аш А. хоп Рештопез Рјаудоуег: Рго Ротапо Ропшћсе (Вешп 1871. а. Рејт=г, анонимно); Ерлзјојае об5ситогшти мтотшт. де 5. 5, Сопано Мансапо е! де Застера изигранопе опђегл! зпђајрим, зспрбае ех 250 1 бегташат (Прзае 1872., ОМ: сапд, анонимно); Пег Каћојс1тотиз ипа дег тодегтпе стаа! (Вешп 1873, а. Реџпег анонимно); под псеудонимом Нектог Бгаок : Нађетизеће Рјандегејеп (Герла 1876. О. Масапа, а ново издање 1894. под насловом: Сиишћиђег ац5 Папепз рајбуегсапсепег 221); Еопа

# Исп. примјерак у Свеучилишној Књижници у Загребу сигн. бр 156. 637.