Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

114 5 __Ј. МАТАСОВИЋ

Зрагза ех Пјапо МаНсапо Поп Вигсага! јитола 5СОГрајол5 зестећ 55. рајаНотит арозгоП согит (Лрзјае 1882. 0. УЛрапа, анонимно).

Из овог се пописа већ потпуно разабира, како је Ткалац, неуморан у искоришћавању свога великога

јеров и у освиту њемачке такозване „културне борбе“ наче проблеме у сфери ватиканског концила, наравно са становишта своје нове домовине, уједиЊене и народне Италије.

„Како сам се упознао с Вуком“, препоручивао ту Ткалчеву понуду: „Г. Ткалац је кадар, боље но ико други, урадити тај важан посао онако како он треба да буде урађен; он је, управо, једини који га може тако урадити. Он се, кроз дуги низ година, познавао, И то врло блиско, са УКОМ, и знао се исто тако и

С 08. Маштапп). 1898. написа Ткалац предговор дјелу Кавалкавела и Грова: З!опа дејр аписа РИшга РЕјатпеа, написан „(| раззавојо-а Глрзга 26 десетђге“,

|Е септембра 1908. био је Ткалац стављен у пензију на властиту молбу ; италијанска влада даде му потпуну пензију и наслов поклисарског савјетника,