Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР 11

И __________

Године 1910. Ткалац је сасвим ослијепио. Умро је пак 4. јавуара 1912.% и сахрањен у Риму, гдје му кости и данас почивају далеко од домовине. Карловац, његов родни град, није своју рекао. Неколико суморних некролога у Загребу свршише пијететску

дужност према Имбри, нареченом Игњатијевићу Ткалцу.

Биће да је Ткалац дуго времена сновао своје УСпомене из младости, а почетком деведесетих година прошлога стољећа, кад му је вид започео слабити, накавио се на публикацију, до које дође 1894. сусрет“ љивошћу његова старог пријатеља и издавача Виганда у Лајпцигу под насловом „Јисепдепппетшпвеп аи5 Кгоанеп (1749—1823; 1824—1843).7“

Ово дрггоцјено мемоарско дјело, првокласни кул“ турнохисториски извор за Хрватску, У Ткалчевој је домовини било најмање уважено. Али је за то већ 1897. у швајцарској Кеупе Ваше изашао францу“ ски превод: Соцмеп 5 де Јепешззе фип Стоаје. самој Хрватској „Обгог“ се појавом Успомена најподробније позабавио (ХХХМ. 139.). Рецензент Ткалчевих Успомена вели о Ткалцу као о личности ово: Мето ргорћеја 1п раша: „Ткалчеви саученици, каже ре“ цензент, од којих још више њих живе, сјећају се, да је још као ученик карловачке гимназије ванредно даровит и ријетких интелектуалних способности и У истину био челичне памети, наравски је дакле, да је, употребив још ријетку марљивост, знањем све саученике наткрилио, је ли наткрилио и учитеље, о том дакако ученици нијесу имали мјерила: двојити је. 0 том ипак тим већма допуштено, што би о том имали били други, а не он сам судити. Штета, што је уз толику даровитост било у њега и мана, које га, како сам признаје, цијелим животом прате Једина од тих

# Исп, некролог Јосе Лакатоша у „Заугететки“ 1912. стр. 136—138.), па бр. !!. „Орлога“ из те године, надаље некролог М, Полит-Десанчића у новосадском „Бранику“ бр 6. год. 1912.

ж% Прикази у „Журналу“ руског Министарства Просвјете, Петроград 1895 ; „Оезтејсћизећез (а еганшјан“ ЈУ. (837.—388.).

8"