Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

- као опћи добротвор помагао

=== и ЕУ

(отока2 патоди уп ауојет грејујуапуц ра "ртедамапји Шипта парегодамјуеп УП Тастеђи- дап јал Малезтме|асћака 1822.) има. предговор као пролог У ком „Дух Хорватске земље па виле Мештрија, Трговина и Господарја“ резонују 9 приликама које затече тај тако славни дан, а присутан је и један варошанин и један сељак. Сав је текст тога пролога У препонизном весељу и срећи подложника, што земља има „ладаоца“ каошто је Франц |, а тако и два чина „Нице ри зам“ приказују сиромашње и задужене сељаке Мишка, Барицу и кћер мљеконошу Катицу као узрујане сељаке, који се топе од милине, што је у Загреб, па онда њима У колибу дошао „Он велики Госпон“ (гроф Јосиф Мајлат) са сином, те сви сваки час „вужгано“ кличу немском цесару и хорвацком краљу „Бог живи“. Ријетко је наћи у доба „рестаурације“ сервилније пригоднице и више наивности него у овој игри, кад се збивало оно, што се морало збити.

85) Из ранијег времена забиљежени су такви обичаји У Оршићевим мемоарима. А да је дух био ласциван исп. у Матодпој Зјатин, !. 323 Е. Лашовски, Разку! о таргеђаскип розродата. 35) (0) позоришту у Карловцу исп. Р. Лопашић, Капоуас, стр. 16. и д., па онда за 'Гкалчево доба карловачки лист Рег Ригег, у којем је и Ткалац писао позоришне критике. Рег РИбег био је добро уређивани лист, имао је прегледну хронику, па актуалне трговачке и индустриске извештаје. Индустрија је У то доба била крилатица Нијемаца. Лист је био бољи него ли загребачка „Луна“.

гл) Клеку се додао онда и хрватски мит 0 Грабанцијашу дијаку. :

38) О обилажењу цара Франца |. и царице Каролине ксп. др. В. Дежелић, 12 пјетаскор Тастеђа. (Загреб 1901). — Исп. и Имбро Лопашић, Џтијепје рика Ногуаскора рик Заузкова Регепси 1. па дап 12. ва степа, У Карловцу 1822.

80) Смијешне испаде у употреби њемачкога говора и писма вид. у Пошурицама Јос. Евгена Томића.

40) "Гаква шпијунажа започела је заправо већ на Бечком Конгресу и типична је за цијело аустриско „предмартовско доба“. То је Метервихов систем. Исп. Апвизе Еоштег, ре (Сећентронле! ам! дет 'Угепег Копрте:5. 'Мтеп—1ејр218 1913. = | бетапесће Сећештремсћје ап5 дет Могтат7. МИ Епјенипе чипа Аптегкипреп ћеаизреређеп уоп Кап Споз5у. Беч 1913.

а) Лавал кнез Нуџент бго је не само ц. кр. коморник и тајни савјетник него и римски кнез, па инслектер банске, влраждинске и карловачке крајине, а одликован с неких 10 различних одличја. Жена његова. Јоана војвоткиња Риарио Сфорца била је краљичина дворска дама. Имали су шестеро дјеце Ц Алберт (морнарски заставвик), 2 Гилберт, 3. Артур, 4. Беатрица, (била удата за маркиза Штроци-Сакрати), 5. Јоана (била удата за грофа Палавичина Фибиа) 6. Леонтина. Нуџент је

и босанске фрањевце, па му Љубомир Мартић (фра Грго) испјева „Хаћуајпов| рпотасаћ Бозап-