Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

БИЉЕШКЕ ПРЕВОДИОЧЕВЕ 131

72) Исп. Вј Клаић, Кпј агајуо ц Нгуаја (Загреб 1922.). Наводи Ткалчеви допуњују тај хисториски преглед о хрватском књи= жарству. — Што се тиче Хир'пфелдове књижаре има у ШејПреп ћјани хог Артатег ЈеНипо (1836, бр. 15). „Оглас. Здола подписани достојним начином обзнањује, да је полаг подељене себи, од сл. поглаварства слободнога и кр. гл. вароша Загреба правице у овом варошу отворал сасвим ново.књига, умјетних стварих и музикалов тржтво... Милан Хиршфелд... у Дугој ул. бр. 264“.

15) О тој цензури исп. Кајајог дег ВфНофћек Аез Вбгзепмеге5 Чешесћег Висбћапаег. 1902. стр. 503, 1146. — Издавачи књига у ово су доба страдавали још и од несолидне међусобне конкуренције прештампазања, исто као и пасци због неауторазованих превода. Прештампавање туђих издања ишло је још из ХМШ стољећа. (Исп. за ХУШ. столеће сатиру Данијела Ходовиецкога Уегке дЧег Рипајегт5, одег Веуав 2иг Сезсћјсћје дез Висћћапдејв !п Пешвсћапа. АПеропзесћ уогрезје хшт ђезјеп, аџећ 217 Ујагпипа аЏег ећтеђепдеп Висћћаепаег). О „нелегитимним“ издањима исп. стр. 142. у првој књизи.

1) У оно доба код куће се код нас слабо што знало и за домаће „манихеје“, за пауликијане — богомиле — патарене и наш нарсдни удчо код претеча реформације. Ткалац ево не спомање ни протестантску епоху Хрвата и Словенаца.

7) О старом ђачком животу исп. Ваљавчева запамћења.

76) Ткалац је касније био експерт бискупа Штросмајера, кад је у Италији куповао слике за своју галерију. Исп. чланак Кршњавога у „Нгуавкош Који“ ], 223,

7) О Крижанићу исп, студију В. Јагића, 2170! 1 гад Јипја Китатса, У Загребу 1917.

78) О покретима и националном препороду Словена у то доба исп. Др. Милан Прелог, Зјамепзка гепезапза, 1780.—1848, Загреб 1924.

78) Хрвати су још 1712, прије Маџара, предали своју „прагматичку санкцију“, у којој признавају за своје будуће краљеве и потомке женске лозе хабсбуршке, који буду владали у нашљедним земљама. Исп. Вј. Клаић, Нгуа! ка ргавтан ска запксја. (Кад, књ. 206, 1915).

8) О најновијој историји Хрвата испореди прегледе: Т. Смичиклас, Роујез! Нгуајзка 1, (1879.), др. Р. Хорват, Мајпом:је Фођа Бгуајзке ромгези, Загреб 1906. и др. Фердо Шишић, Нгуа!5ка ромџеве. ЈИ. У Загребу 1913.

8) У предговору ових мемоара Ткалац је исправио своју хипотезу о писцу списа „зоПеп луг Маруагеп ууегдеп 2“ (1833.) и навео А. пл. Вакановића као писца, Према садашњем стању науке стоји, да је то ипак био Колар, а Вакановић само издавач.

82) Регуо паге језђ, да пмјек рат то, да Кгаемгпе пасе глези озуојепе, у рпаођјјепе, перо да пи Фођбгомојпо рпзјан језто