Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

13278 БИЉЕШКЕ ПРЕВОДКОЧЕВЕ

од рагипе јо5 Џпсагт 24Копи з!т зауехош, Фазе роуеђе, у Шгедђе пабе зођзке ођдегхе, шп! да пи имјебоудпе Кгађеуше језто, Које и ОђаНпекош дођги 5 Маајач, Као гбгашт-ујесћапја паза ФЧегхан, озшт Тога рако 2аКоп паз зобак! Бгаш тогашо: 12142 одоне, да та па Џпоагзкој Рзен од пазћ 2аКкопа зоб5кћ паја ризјан пезпнето, пи ог пје и месћапја цуези пешови, ји да у зуаки ришки зихапууа о4Мопшпо.

= Ришсео језј, да Туегдо хјегијето, да штадето ргонуа зуакоти ргеоје и плох!уа Опбагзкода Ођгашђи, јеге ргауођјиђш Оозрофп, у кмерозг! Кгај паз обзипзк! ртауедит рошђаш пазеш зујодаг ц (оте псофо ђиде; Сћезје, зујеје, у такопзке пјесоуе пест рофуегда јези пјевоог гаколођшћа У мјеге, — Оп хе! бовозоупо у штјето мадан, у зунпта рофохптпа рпазпе Кпуде роргалн. (Разенана 118 Казооуог. Пагоуап Догрод Рокизагот 2аКопјакт у Бидисћјеш 2акопоуогхет Кгајјемпаћ пазћ ха Бидисћи Рзец ЏОпеагзки одазјапет Фегхап ро једпот зјагот РПошогод2и Кгаемпгћ омћ. Џ Капоухи, РишаКкапо зјоушпа Јоаппа Мер. РгеЧпега

1832. 5. 83—9.). Јанко гроф Драшковић под Лаудоном судјело- .

вао је у опсади Бео“рада 1789. Исп. о њему Кукуљевић, (18зоу Нгуан (Загреб) и животопис у спомен књизи Манса Нгмајека од со 1842. до а. 1892. Написали Т. Смичиклас и Фр. Марковић. (Загреб, 1892.) Свој дневник писао је Д. ћирилицом. Исп. и Епппегипсеп ап Фе ит ипоамзсћеп Кејсћагав ђез тел РериНепеп адег Копотејске Кгоајеп пипа Зјауотеп. Еп Венгаз таг Магфоцпо Чез роншзсћеп Геђеп5 шп цпоапзсћеп З1аа(епуетеле, џоп етет А!-Кгоакеп, Аш5 дет Шупзсћеп иђегзе . Гејр210 (бе! А. О. Шеђез па. 1835).

83) „Нимбус Гајев“ доиста се био распршио, али се дигао након смрти и по удаљености од времена, када је дјеловао. Били ма чији и ма какови мотиви, његов значај овакав или онакав, данас је за име личности Гајеве везана једна позитивна не само књижевна, него и културно-политичка епоха Хрвата и осталих јужних Словена. (Исп, др. Ђ. Шурмин, Нгуаби! ргерогод (2 св.) У Загребу 1908. и 1904. др. М. Мурко, Росегек _Оајеућ „Мом“ јп. „Оашсе“ (бротеп-смјесе... издање Матице Хрватске, 1900); др. Ђ. Шурмин, Росејак Дајемћ попа (Загреб 1905.) Исти, Кнез Милош у Загребу 1848. (Загреб 1922.). — О илирству у Карловцу исп. у Раше Шизкој (1841. стр. 29.) напосе „Сабор карловачке илирске читаонице“.

5) Славофилство, као увијек, бијаше и тада у незгоди већ и због руског насиља над Пољацима. Него Илирци се нијесу разишли у двије групе само због начина интерпретације књижевности, већ је било разлика и у смислу политичком (6. пр. Вукотиновићев „кроатизам“ !).

у Ту је код Ткалца врло оскудно познавање кајкавске књижевноста, Исп. Б. Водник, Роуџезе ћгуазКе кпј еу позни |. Загреб, 1913., стр. 267., 372. а о календарима: Владоје Дукат, 12 роуђез! ћгуа Кора Кагепдага (Магодпа Зтаппа 1923., 1, 15. ид ).