Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

БИЉЕШКЕ ПРЕВОДИОЧЕВЕ 15) -

86) Ф. Ж,. Кухач, Пизе! ојагђетс. (У Загребу 1898.) и Мајозјау 1а515)4 1 пјегоуо дођа. (У Загребу 1887). А. Каззо/ 2Суе, Маозјау Тази5к! ш Који Шта.

87) Јенко гроф Драшковић (= 20. Х. 1770. у Загребу) учио је прве школе у Загребу, а филозофију и право у Бечу. Постаје дворски коморник, а као мајор оставља војску, но 1809. судјеловао је ипак као хрватски пуковник. Потом се запутио у Париз и ту проборавио дуље времена, пријатељујући с Дубровчанином кнезом Соркочевићем и са: Савом Текелијом. 1832. предлаже да народно васпитање буде и на народном језику, те пише прву хрватску броширу „Рзепана«“ хрватским посланицима за заједнички угарско-хрватски сабор с пет тачака народног програма. Сам је судјеловао на сабору од 1833. до 1836. Пјевао је неке пјесме, важне, што су на хрватском језику, но важнија му је брошира Елп Мог ап Шумепз ћосћћегаре Тосћег (1838.). Судјелује код оснивања „Читаонице Илирске“, „Матице Хрватске“ и „Народног Дома“, а као вођа народне политике ради све до 1848. Умро је у Радгони 14. 1Х. 1856.

88) Јурај гроф Оршаћ Славетићки, изузетак међу хрватским племством, што се тиче народне политичке и културне оријентације. Пристао је уз Илире и народну странку. Био је и мајор народног хусарског бандерија, па онда првак и покровитељ загребачке Стрељане. (Исп- „Рлеше ргојоуаћ Огасаћ“ од Ивана Кукуљевића Сакцинскога. Атапаћ „15 Ета“. У Загребу 1846).

89) Др. Димитрије Деметер (1811.—1872.), по роду Грк из Македоније, асимилирао се у илирском покрету Хрватима, те се истакао као првак тадашњих драматских настојања у Загребу. Најпознатија му је трагедија „Теута“, повијест илирске краљице (према Полибију), а писана је тенденцаозно, југословенски, За Лисинског написао је Деметер либрето опери „Порин“ (пјевала се први пут 1897. О педесетогодишњици проглашења службеног народног језика).

- 80) Као прилог историји илиризма исп. и „Дневник Драгутина Раковца“ (приопћили Е. Лашовски и др. В. Дежелић ст. у 1. књизи Магодпе ЗТаппе, 1922). СЕ

91) Утјешсновић је м. о. написао и изврсно дјело Пје Наџ5Ккопититоп ђе; деп 5пазјаеп (Беч 1851.).

92) Права Хрватске прама Угарској сабрао је И. Кукуљевић Сакцински у књизи Јига Керт Сгоанае Пагтанае, ЗЈаопае (6 свезака). Кукуљевић је први у хрватском сабору проговорио народним језиком 2. маја 1843. Исп. и Б, Шулек, Мазе ргамјсе (Загреб 1868.).

95) Текст закона (с ревизијама и гласовитом „ријечком крпицом“) издао је др. Иван Бојничић.

99) Др. Мирко Лентулај (породица поријеклом из Словачке) (17719.—1859.), правник, 1845. жупан вараждински, хрватски аутономиста и народњак, 1818. отвара сабор, а послије постаје „бан-