Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

58 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

писати. Кад је било о Ускрсу, а мој учитељ писања опет започео долазити, чудио се мом напретку и настојао изнова, да ме приучи ваљаном држању пера но и опет без успјеха. Моја се рука већ толико била научила на држање креде, те ми се чинило немогућим, да би и перо могао држати другачије. Стога је мој рукопис био тежак, тврд, укочен, незграпан и полаган. Истом послије, у трећој школској години постао је мој рукопис прикладнији, заправо и лијеп, али наопаког држања пера никад се нијесам могао одучити, и то је узрок, што цијелога мога живота нијесам могао онако брзо писати, како сам желио.

Током љета умро је мој добри учитељ, а моји родитељи хтједоше да ми сада даље издржавају правог домаћег учитеља. Дуго је трајало, док су једнога нашли, дуго због тога, јер се младим људима није свиђао сеоски живот или им је био премален хонорар. Напокон дође лијеп и млад човјек, родом из Сења, а одгојен у Дубровнику. Говорио је само хрВватски и талијански, али то достајаше, да ме приправи за гимназију. Него већ послије неколико мјесеци оставио је наш дом. Умрла му, наиме, нека тетка и оставила вриједан иметак, и то му је омогућило испунити жељу, те је могао отићи у Падову учити права. Ја се само сјећам лијепа његова узраста и угодна гласа, али не памтим, да сам од њега ишта научио. Морало се дакле огледати за новим информатором. Јавио се један Словенац, који је побјегао у Хрватску зато, да избјегне рекрутацији, а у Хрватској је свршио и гимназију. Име му је било Јаков. Басклер, а могло му је бити око 21 (године. Бијаше мало тром духом и тијелом, но срца предоброга и частан, строг карактер. Сиромах млади човјек тешко да је много научио, и у Љубљани и у Карловцу. Али он се озбиљно са мном позабавио, да ми растумачи елементе рачунања, а то ми је више муке задавало, него ли писање и читање.“ Него није му успјело, да ме научи њемачки говорити. Граматике сам се грдно плашио, а тај мој страх он није