Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ | 59

био кадар скршити, нити би то умио. Послије неке

двије године вратио се у свој завичај, да. ступи У фрањевачки ред и да студира теологију, јер га је тај студиј ослобађао њему тако мрскога војништва.

И опет сам био сам и сам себи препуштен. Тако су прилике саме собом допринијеле, да сам се започео спријатељивати с мојим младим сестрама, па их узимати за другарице у игрању. Како им се нијесу свидјеле моје једине играчке, моје почетнице и оловни солдати, морадох се ја напротив спријатељити с њиховим луткама, те се с њима играти. И тако сам ја започео кројити луткама хаљине, ја сам их сам и шио, плео за њих чарапе, коџирао сам узорке за плетиво, качкао сам и мрежарио, да је управо била радост видјети дјечачића забављена са двије лијепе дјевојчице свакојаким женским радом. Када је ко дошао у посјете, па ме затекао међу луткама, тад је било великог кикотања, које ми је додуше било мрско, али ме није одвратило од лутака, да прекинем ту игру. Напротив, што су се више смијали, ја сам се више каприсирао и устрајао у игри. А кад су ми рекли да то не приличи једном дјечаку, ја сам пркосно и упорно одговарао да се то мени свиђа, па кад моје сестре немају других другарица, то ћу ја с. њима да будем дјевојчица. Једанпут ми је неко рекао, кад хоћу да будем дјевојка, морао бих носити и дјевојачке хаљине. Одмах ми је засинула логика ове примједбе и замолим мајку, да ми даде направити дјевојачке оправе. Она је на то покушала да ми растумачи, како је она примједба била само шала, јер, макар и хтио бити као дјевојка нећу то моћи никад постати; та, ја сам сам дјечак“ и Бог ме таквим створио. Прелазило је способност мога појимања, да схватим разлику између дјечака и дјевојке, а не могох се надати, да би ми у том смислу моја мајка дала каква обавјештења. Ја сам ипак хтио покушати да сазнам, зашто не бих могао бити дјевојчица, кад то хоћу. Моје сестре су имале своју посебну собу с Маријом, а ја сам с мајком спавао у њеној спаваоници у широком кревету та-