Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

62 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

умирио, и нијесам више говорио о затраженој хекатомби. Сувише, опростио сам и старом кочијашу Јови, који ме је прогласио машкаром., Наставим сам у то даље игру с луткама, али више нијесам покушао, да се у женско преобразим и да се с тога извргавам смијеху дружине.

Наше имање Водостаје спадаше у жупу Каменско. То је мјесто било далеко сат колима, а на територију Војне Крајине. Каменско бијаше стари самостан павлинскога реда, док га није распустио цар Јосиф 175. Била је ту још велика зграда, а служаше дијелом као жупни стан, а дијелом као компаниски житни хамбар. Црква је била велика и свијетла, али без украса. Тамошњи „ц. кр.“ жупник био је школски друг мог оца, звао се Јурај Чичко. Бијаше честит и сношљив свећеник, који је са сусједним грчкоисточним поповима живио у добром споразуму. Моји родитељи нијесу обичавали баш сваке недјеље да се возе к миси, али зато великим благданима католичке цркве. И ја сам ишао с њима. Имали су резервирану клупу покрај великога олтара, но ја сам увијек хтио да идем на кор, до оргуља, па да видим, како се свира и да пјевам скупа с органистом. Црквене пјесме пјеване су хрватским језиком, а хрватски је и свећеник пред олтаром читао или пјевао Епистолу и Еванђеље. Замало сам научио црквене пјесме напамет, па сам их пјевао с органистом. Он је био тим врло задовољан, а и сам је имао три сина, те му је било драго, када бисмо нас четири малишана својим финим, јасним гласићима пјевали док је он пратио својим басом. Интимнији саобраћај-с тим дјечацима развио се тек онда, кад смо пошли у Карловац у школу. У Каменском смо се само ријетко и набрзо виђали. Послије свечане мисе о великим благданима увијек је обичавао жупник Чичко приређивати објед, а ми и остали пријатељи долазили би и без посебног позива.

— Војни заповједник компаније, у чијем подручју. бијаше и Каменско, био је неки капетан Бетлен“. "Жена његова била је пријатељица моје мајке. Код