Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

64 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

спремили, отишли смо у цркву. Тамо се моја брижна мајка већ преплашила, да ми се што није догодило у гужви свјетине.

На гозби, обилној и богатој, посадише мене, Јулију и синове органистове при дну стола. Дадоше и нама дјеци да пијемо вина. Када дође десер, међу воћем бијаше и диња. Жупнику Чичку се учинише те диње на столу, да нијесу доста лијепе, па заповједи једној служавци, да донесе из врта ону велику дињу, коју је он био нарочито обиљежио. Служавка се врати и рече, да велике диње већ нема. Жупник Чичко. хтједе устати, да ваљада сам види, шта је с великом дињом, али га заустави архиђакон с црвеним појасом; сједио је до домаћина, звао се Јосип Клеменс, те је био школски друг и Чичков и мога оца. Клеменс му је нешто шаптао, што нијесам могао разабрати, али је почео у мене тако оштро буљити, да ми је било вруће, те сам се од стола одшуљао. Напустивши собу, бризнем у плач и мислио сам, да ћу нестати од стида. Нијесам појимао, али сам оћутио, да сам нешто криво учинио. што нијесам смио да радим. Побјегнем у капетанов стан, узмем сакривену дињу, отпртим је у жупников рефекториј и поставим управо покрај његова тањира. Пољубио сам га на то у руку и плачући замолио за опроштење. То је запрепастило госте, који пређашњу упадицу нијесу ни опазили. Тада наджупник Клеменс објасни сцену на велико весеље гостију. Клеменс није ишао к миси,. него остао у жупном двору и гледајући у врт, спазио је мене и Јулију. Он је видио, што смо радили, и већ је хтио да ми добаци погрдну ријеч „тат“, али се предомислио у мисли, да ја можда и не знам, како сам починио нечасно дјело, па је зато одлучио, да ме послије обједа узме на испит. Зато сада кликне: „Шта ће да буде од овог петогодишњег дјечака, који за љубав малој дјевојчици проваљује у жупников врт, да за своју драгу украде дињу 2!“

Ја сам се тресао попут шибе и не усудих се дићи поглед од тањира. Али су присутне госпође одмах прихватиле мени страну и хвалиле моје „витештво“,