Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 67

Упитала би ме онда зашто плачем, а ја би одговорао, да је узрок, што ме она више не воли. Тим сам увијек постизавао своју сврху, драгање и пољупце, те ми је слободно било да се играм лијепим свијетлим коврчицама власи и да њене руке држим у својим рукама. Но и та љубавна срећа није дуго потрајала. један батаљон слуњске крајишке пуковније добије заповијед да одмаршира у Италију. Капетан Захорски оде у Ромању, јер ондје, мада још није била избила револуција, свеједно је тињало велико непријатељство против Аустрије. Моја лијепа блиједа госпођа оде за вријеме отсутности мужа својој матери, а ја остадох дневице плачући за њом.

И прође потом пуних 25 година, а да ништа не чух ни за Јулију, ни за моју лијепу блиједу госпођу, премда сам се током времена више пута за њих пропиткивао. Под крај педесетих година, када сам већ давно био ожењен у Загребу, пријаве ми једнога дана три даме. Наредио сам, да их одведу у салон, камо замало дођем и ја. Једна од њих полети ми у сусрет с ријечима: „Имро, зар ти мене више не познајеш 2“ па ме загрли. Пустио сам, да ме још увијек лијепа госпођа загрли, али јој по истини, нажалост, морадох рећи, да је немам части познавати. „Зар се више не сјећаш мале Јулије Бетдем, коју си тако волио2“ Уистину, сјећао сам се Јулије, но како да је иза толико година препознам у том лику! Послије те сцене препознавања, устаде једна дама, повелика тјелесна обима, па ми рече: „Кад нијесте Јулију познали, тешко да ћете препознати Мину Захорски. Ово је овђе моја најстарија кћи, која се такође зове Јулија“. У изненађењу не нађох ни ријечи одговора. Ова устаљена матрона да је моја лијепа, блиједа и витка госпођа! Но убрзо сам се снашао и замолио је да је смијем загрлити. Она ми то дспусти без устезања, само“ рече: „Сада ти моји пољупци не ће бити тако слатки, -као накада, кад си био мали превејанац, па си плакао, кад те нијесам одмах ижљубила. Зато нека ти моја Јулија заслади пољупце“. Нијесам дао да ми то двапута каже. Мада је Ју-

5Е