Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 69

тао, шта је то, заповједише ми да шутим. Некако ми је чудно и данас још неразумљиво, и то морам овђе напосе истакнути, да о тадашњем француском јулском преврату нијесам био баш ништа чуо. А ипак је та јулска револуција била непосредан повод и за пољачки и за талијански устанак. Него, очито, да су се људи онда бојали да те преврате ма и ријечју једном напомену. Уопће се у оно вријеме у Хрватској, као и у мојој родитељској кући, живјело у, данас несхватљивој ситуацији политички рајске невиности. Године 1825., до душе, добио је допуштење аустриске владе неки у Загреб доклаћени Нијемац Розенау, звањем глумац, да у друштву са познатим у граду аустриским полицајним шпијуном Штаудуаром издаје њемачке новине с насловом „К. К. рпуПегеме Аотатег Денцпо“. Те су новине излазиле два пута недјељно у кварт-формату тадашње аугсбуршке „АПсештете Депцпо“, али садржајем, осим оно неколико биљежака мјесних вијести, нијесу биле друго, до ли прештампавање сваког најновијег броја бечкога листа „Оезгегтетсћизсћег Веођастег“. Ове загребачке њемачке новине биле су јавности у пуном смислу ријечи наметнуте, али их је публика упорно и с презиром одбијала, знајући, ко су и шта су била дична браћа Розенау.и Штаудуар. У поштеним кућама стидили би се, да је ко у њој видио само један број тога полицајнога листића. Ја сам га први пут видио, када сам започео залазити у кавану. Лист се могао тако одржавати, што је бечка Државна Канцеларија подмиривала све. штампарске и малене уредничке трошкове. А ови потоњи трошкови још су били редуцирани на најмање тако, што је влада удијелила једно подређено мало писарничко мјесто у канцеларији загребачке генералне команде једном од те двојице тзв. уредника, наиме Штаудуару, за кога се опћенито знало, да је човјек, који не зна написати ни један редак ортографијом. И будући да су једине новине у земљи биле „К. К. рпуПестепе Аостатег ЛЉенцпо“, а ипак их није нико читао, то се за савремене политичке догађаје тако рећи није ништа ни