Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

70 __Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

знало и цијенило се више то незнање од политиканства господе Генца Јарка и Пилата у њиховом „Оезгеггетсасћег Веођасћ тег“).

Тим више сам био изненађен, када сам једнога

дана при јелу чуо о једном транспорту талијанских политичких кажњеника, који је наредних дана требао стићи у Карловац. Хумана природа мојих родитеља побиједила је онај страх, да се о политичким приликама,уопће и ријеч прозбори, па су и отац и мати са живим саучешћем разговарали о тим несретницима, које су покупили из Ломбардије, Венеције, Ромање и тав. Марки. Морали су ићи пјешке два и два тешко оковани, те су са јаком војничком пратњом пролазили Хрватском у тамнице у Мункач и Сегедин, да претрпе велике казне. Ја сам упитао, јесу ли ови људи крали, отимали, јесу ли то тати и разбојници. Казано ми је, да нијесу. Па сам даље питао, шта су онда починили. Речено ми је, да су цару били непослушни и да су хтјели направити револуцију. „А шта је то револуцијаг“ — „Непослушност цару 2“ Ништа ја од тога нијесам појимао и станем запиткивати мог главног повјереника, Марију. Она је толико дуго живјела у Италији, па је морала знати, шта су ти злочинци скривили, кад нијесу били ни тати, ни разбојници, ни убојице. Она мени одговори овим питањем: „Волиш ли ти своје родитеље, браћу, твоју кућу и отаџбину Хрватску 2“ Наравно, ја сам то потврдио. А она ми онда рече: „Видиш, то су и ови несретници чинили“. — „И мене ће дакле бацити у окове и три мјесеца пјешке вуцарити у Мункач или у Сегедин попут ових биједника2“ — „Боже те сачувај, драго дијете, од те несреће“. -

Но ја сам хтио сазнати, у чему је непослушност према цару и шта значи револуција, а Марија је покушала, да ми то разјасни. И како је то успјело, нека каже закључак, који сам створио послије ових њених тумачења: Када волим своје родитеље, браћу, свој дом и отаџбину, онда сам цару непокоран и хоћу да правим револуцију; онда бивам у ланце окован и три мјесеца морам пјешачити у тамницу, гдје се лежи дуге године,