Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

78 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

зсћан“. Али је моје удивљење било на врхунцу, кад сам наишао на свезак у кварту „Кассона Фф! Сепго Медше 4 Кота е де! зцо фитогт !пее да Е!паја е Рађопт“. Не могох се доста нагледати тих дивота, па сам књигу прелиставао скоро цијели дан. А како да има још које овакво дјело у књижњици 2 И доиста наиђем на фолио-свезак истога наслова и садржаја, само с том разликом, што су бакрорези били двоструко већи него у пријашњем издању. Гроф Јурај ме поред тога неописиво усрећио. Даровао ми је мало издање „Кассоне“. Сјећам се, да није допустио, кад сам му хтио пољубити руку, рекавши: „ја нисам поп“, него сам га морао пољубити у лице."

Кад сам се повратио кући, показао сам Марији мој драгоцјени дар; и она ми је сада морала описати све приказане знаменитости Рима. Она ми је већ много пута о свему том приповиједала, али уз зорност слика њено је приповиједање сасвим друкчије оживјело. Сад сам само сањао о Риму и завидио сретницима, који су га видјели. Коликогод ми је маштање било живо и смионо, нијесам се усудио помислити, да ћу и ја једном бити дионик те среће. Кад сам пригодом Маријиних приповиједања мислио на путовања, мислио сам да је највише, што би могао постићи, видјети једном чудо мора, Венецију. Али видјети Фиренцу, Рим, Напуљ и Везув, то бјеше изван оквира могућности, па се нијесам морао ни одрицати недостиживе среће.

Гроф Јурај ми је обећао дати све своје књиге на читање, чим само будем научио њемачки, да их могнем разумјети. И то је било најподесније сред_ ство, да ме ободри на учење њемачког језика. Моју сам мајку замолио да ме поучава. — Марија није знала њемачки — али она рече, да не говори доста __добро, да би ме могла поучавати, а треба да то научим као талијански и француски. Него ми је обећала, да ће ми се побринути за учитеља. ИМ ето, зби се случај, да су мали одред војске из карловачке - посаде поразмјештали у села наоколо нашега имања Водостаје. Оно изашиљање војске, звано „команда