Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

446

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

гово излажење. Да ли је било боље забранити само поједине бројеве у место целога листа, то је једно питање целисходности у које суд неће улазитп. У пракси јогп није било примера да је на основу члана 138 забрањено изилажење једнога листа. После превентивних мера противу штампе остају још да се помену репресивне мере. 0 њима се у члану 13 налази само овај пропис: „За кривице штампом учпњене одговарају: писац, уредник, штампар, растурач п издавач. Нарочитим законом о штампи одредиће се кад he и у којим случајима које од напред побројаних лица и на који начин одговарати за крпвице штампом учињене. Све кривице штампом учињене, судиће редовни судови.“ У Уставотворној Скупштини опозиција је јако критиковала ову одредбу. Она је тврдила да се њоме заводи колективна одговорност за кривице учињене путем штампе, тако да за сваку кривицу одговарају заједно и писац и уреддник и штампар и издавач и растурач. Влада се бранила да није мислила на установљавање колектпвне одговорности. По српском Уставу од 1903, за кривице учињене путем штампе био је усвојен „белгијски систем,“ по коме је уредник одговарао у недостатку писца, штампар у недостатку уреднпка, растурач у недостатку штампара. Влада је била противна белгијском систему; она га је избацила изУстава, али на место њега није унела никакав други систем, па ни систем колективне одговорности. Она је оставила законодавцу да он реши, да ли he задржати белгијски систем или he место њега завести одговорност по ошптим прописима казненог законика. Белгијски систем усредсређује одговорност на једном лицу, али зато унапред одређује један круг лица која he се по напред утврђеном реду узимати на одговор. По општим прописима казненог законика требало би истовремено узети на одговор све оне који су учествовали у кривпчном делу; сматрати једнога учпнпоца за одговорнога на првом месту, а све остале као његове заменике који.редом одговарају у недостатку њега, то је противно општим проппсима казненог законика. Текст Устава овакав какав је решен од Уставотворне Скушптине обележава круг лица која закон о штампи може учинити одговорнима; по коме he систему уредити њихову одговорност, по систему белгијском, пли по систему казненог законика, или може бпти по неком трећем систему, то је ствар закона о штампи. (2) Слобода збора и удружеља. (а) Слобода збора. .Она постоји у толико, у колико за држање збора нпје потребно ни одобрење управне власти нп његова пријава тој власти. Изузетно, зборови под ведрим небом морају се пријавити бар двддесет четири часа раније. Ови уставни прописи важе за све зборове, па п заоне које држе посланички кандидати у време изборне перподе. Устав допушта само