Vreme, 13. 03. 1932., str. 2

Страна 2

Недеља, 13 март

Одлагање лутријв. — Одлагање лутриЈе >' корпст нз.зржавања епроч&да Лама Кралнцв Марнјв у Зе МЈГНУ. Радв недозољнога. броја цродатнх лозова, одлаже се лутртја, а дан взвлапсља сиће објављен у иовнн&ма. Молимо све, која к\«аЈу срећке, да ннтензнвно пораде н« растураљу нстни и да пошалу новац, како 6а што пре могли одржатн нзвлачење. * Скупштина Кредитне задруге.ЈииверзитетСких наставника. — Кре дитна залруга удружења уанварзнтетскн! наставнлка одржаће овоје четврту редовну ск>-ппггнну у недел»у 27 мерта 1932 годнне у 8 н по часова пре подне у свечаној салн старе зграде Уннверз" т ета са овим дневппм родом: 1) Извештај управног одбора. 2) Извепггај надзорног одбора. 3) Далање разрешннце старој управо. 4) Избор нове управе. 5) Пнтања и предлозн. * ПредаБвн.е у Француском илубу. •У недељу 13 о. м. у 16 часова одржаће предавањо у салн Друштва прпјател>а Француске (Дом ратннка) г. др. Ђуровнћ о твмИ: «Рак пред гнрургнјомс. Улазна пена 5 дннара од особе, за студенте 2 дннара. * Сиупи/гина Срба приврвдника. Задруга Орба гцривредпнка У Реограду одржаће редовну плавну скупштнну у недељу 13 о. м. у 10 сати пре подне, у просгориЈама Прнвредннковог дома (Крунска улнпа 5) са уобнчајентм дневним редом. ♦ Седница глввиог одбора Југосло•енсног учителског удружења. Гдавнн одбор Југословенског Учитвл»с-ког удружења одржаће сед.ннив 17 в 16 о. м. у Дому Југословенског учитељског удружења > Београду. На овим седнтшама подиећв извештаје; претседннк главног одбора о раду извршног одбора, а претседннци бановинскнх сокцнја о раду секцијскнх управа. Свм овога, гланнн одбор гзрадићв н пословнш; о раду овојих органнзацнја. Г. Миннстар просвете одобрио јв отоуство свима члановима главног одбора од 15 до 2о о. м. * Комеморвција пон. проф. Јоано■и||у. — Комеморатавна седница у спомеи сени пок. ороф. Јоановића одржаћв се данас, у недвљу, 1» о. м. у 10 и по часова у Фпзиолошком инстнтуту Мвднцинског факултвта (Зрнњскога »2 — Државна боотипа)..

Истина с налич|а: Да није хајдук Никола Мандрда, родом Врањанац, натакао Турцима на главе кошнице са гвутим пчелама, ко зна да ли би кнез Милош успео да дигне ЦЈумадинце поново на устанак... Лукавство хрзброг досе л»еника. — Распоп из Драгачева, — Мисирски коњ у хајдуковој кошар и. — Сердар јагодинскв нахије. — Реч и лоштење изнад отаџбине. — За инат, наш јунак лостаје турски херој. Трагична смрт од коњсне копите.

Како »е букнуо први устанак под Карађорђем, на врањанских планина похнтао је у Шумадпју један храбар н непознат човок, који није вноте могао да трпи турскн зулум. У прво време још незнан, он се настани у селу Пајковцу, у јагодннској нахнјн. Из своје снромашпо кровнњаро, излетао је овај храбрн човек м тукао се уз Карађорђа, увек намрштен и велика ћ>талица. Кад бн бојеви у Шумаднјн засталн, оп би прешао гранпцу, н прокрстарио би свој родпн крај на југу, потаманно бн Турке, н опет би се вратио под своју убогу кровнњару, пе тражећн никад пикакво признање, ннти одлнчје, ннти нарочито какво ввање међу хајдупнма. Алн, кад букну други устанак, под кнезом Мнлошем, многе очн су већ биле упрте у овог незнаног јуника. Тако се прочуо хајдук Ннкола Мандрда. Мандрда му је бно наднмак, а право презимв му иикад ннко ннјв саанао. И Турцн н Србн, чим бн чулн за његово нме, уплашилн бн со. Кад скоро све старешине напустише Србнју после слома првог устанка, хајдук Мандрда се не померн са шумадијског тла. Он оста ту, да се понова бори против турског зулума, за слободу народа, Он се одметне поново у хајдј-ко , внше на своју руку и одговорност. Поче да диже парод на оружје. Имао је густе, велнке бркове, дебвле руке н ноге, н сав је бно космат н страшан. Никада нијесвоју реч порекао, ннти веру прекршио. Кад се прочуло ва таковски устанак хајдук Мандрда зађе по јагодннским селима. са претњом, да ће онај ко не устане протнв Турака бнтн убнјон, а кућа ће му битн запаљена, Он образује и своју чету. Њоме опколи Турке једнога данана Липару. Како је Турака бнло много више, Мандрда наредн, те његови људи баце на њихове главе пеколнко кошница, пуних љутих пчела. Пчеле нвлете у ројевнма нагло, и почну уједатн збуњене Турке, а Мандрда са дружином јурне међу њих и све их побије. Ово је био први повод н прва победа. Кнез Милош дочујв за храброст хајдука Мандрде, допаднв му св, н прнврже га уза св још вигае. У то доба један распоп нз Драгачева, по нмену Филип, предузе заповедпиштво над устанппима из : агодннскв нахнје. Требало је спре-

чити сваку везу Турцнма између Јагодинв н Ђупрнје. Кад св окупо свн хајдуци, распоп упнта прнсутне ко је најхрабрији мсђу њнма аа разбнје Турке на томе важном месту? Свн у јвдан глас одговоре, да је најхрабрнјн међу њнма Мандрда. Тако распоп благословн Манлрду! И тако Мандрда поседне са својом дружнном важну раскрснипу, да је браии. Турцн навале у великом броју на њега. Буљук Турака нагрне и потисне Србе. Мандрда је трчао од мсста до моста ноустраганво, храброћи своје људе. Оборн турског барјактара н узо му барјак. У крвавој сечи Мандрда се као тнгар борио, н непрестано је викао, својим ноправнлним акцентом »Упрете, браћо, удрете!« Турци с« најзад распрште. Мпогн турски коњн лз, г талн су шумом без јахача. Мандрда ухватн јвдног мисироког хата, опремљеиог свсг у срмн и злат>'. Први пут у свом веку узјаше коња. Али, како ннје умео да влада уздом, коњ га ионесе у трку међу Турке, те га један Турчин пиштољем рапн у ногу. Турии су и даље бежали, заирепашћени што је Мандрда на коњу! Један преплашенн Турчин легне, и направн ое лажно мртвнм. Хајдуци му прнђу, свуку га голог и оставе. Тек после двадана овај је голн Турчнн устао, н онако го нздвоји се од лешева, једва проплива Мораву и дође полуонесвешћен у турски шатор. Ту исприча чуда о Мандрди н о хајдучкој победн код »Дебелог дрвета«. Арањеног Мандрду однесу другови у његову сеоску колебу, и поведу му мнснрског хата у сламну кошару. Кад је кнез Мнлош дознаоза победу Николе Мандрде, пошље му двадесет дуката за лечење од ране. Кад је Мандрда оздравно, кнез Мнлош га поставн за сердара јагодинске нахије. Док је још лежао нензлечен од ране, задобивепе у борбн, и кад су кнежеви поверепнци стигли, да му предаду кнежеву награду и помоћ, једва су га пропашлн у сиромашној кућнцн, око које ннје било нн дворишта. Гурнули су врата ногама, н ушлн унутра. Мандрда је у том трепутку прао рану мокраћом, и тпме се лочно. Кад је угледао госте, снлом је проговорно, и захвалио се кнезу. Као оердар имао је момка по имену Јован Саплак. Овај његов «солохлебник» нстуче једнога дана жену старошнне

темннћског среза, која га увреднла погрдним речнма. Кпез Милош посла људе да крнвца дотерају. Чувши то Саплак се склони внше Мандрдине куће. Кад кнежеви људи затражо од Мандрде, да им Саплика

терају му породицу и затворо је најпре три месеца у јагодинску мезулану, без одела, обуће, и скоро без храно. После таквнх тортура пребаие јо у Крушевац. Допније је кнез Милот још Једиом. првко јед-

преда, он није пристао, већ им изја-'ног трговца, познва Мандрду да да ће спога момка брвнити као! се врати. Он је одсоворио, да би дао

себе сама. Кнсжевн људи иаваљивалн с^ да га внде, па ма му ништа н не урадпли. Мандрда им затражи часну реч, н они се закуиу пред њнм »сриском вором и светом Тројнцом«, да му неће ништа. На нозив свога сердара, момак Саплак уђе унутра. Алн му кножеви људи, на запрепашћоње, свежу руке. Кад је Мандрда то вндео, нијо могао да со уздрхн пред људима који газе заклетву, па потегне пнштољ на кножово поворенике, те једнога на месту убије, а другога тешко пробурази јатаганом. Тако је Ннкола Мапдрда осветио погажену веру. Ннјо могао да се помири с тиме, да људи могу бнти бескарактерни; а кад јв то вндео, ннјв бнрао средстава да внновнике казнн. Дата реч н поштење били су за њега најве* ћа светиња. Међуччгм, доживео је да се увври да то није истина, и то код људн за чнје је добро, слободу и отаџбину био увек готов да жртвује свој голи живот. Мандрда паде у очајање. Поттење је за њога бипо пзнал отаџбинв. Кад се то орушнло у његовом српу, решн св да напустн сердарскн положај, и да бежи из такве средине. Счремн св убрзо узјашн свог омиљеног мисирског коња, задобпјеног раније у борбама са Турцима, и напусти своју нахију неповратно. Кал дођм у Крушевац, Турци га као непрнјатељског чувеног јунака, дочекају са раш1фен^м рукама. Инат је увек постојао у нашем народу, како сада тако и векада. За ин1Т, Ннкола Мандрда, један од нашнх највећлх јунака за ослобођење од Турака, гарнђе нопријатељу, и ставн му се на расположење. Ннје пикако могао да заборавп по гажену заклетву своје браће у доба највеНнх борби за слободу. Заклетва и слобода били су оно, што га Је још држало у животу. Кад тога ннје внше било, отишао је Турцима. Киоз Милош заповедн, те позову Мандр. ду да се врати. Он то не учннн. К-нез нареди да му се после тога н породица протера за Крушевац. По-

и своју главу за кнеза алн не може натраг због кнежеве околиие. Кад бп она хтела отворено да га нападне, он се не би бојао; ного ће га мучки напасти, па зато пеће. Ако вели — воћ неко хоће да га поједе, нека га поједо лав, а не псн. У то доба дигну се на буну Арнаути у врањској нахији. Турин се сете јунака Николе Мандрде, верујућп да је он најпоголнији да буну угуши. Подаре му титулу коју је пмао и код српског кнвза, н опреме му чету, са којом је требао да крене у свој далеки родии крај; али овом приликом, као Краљевнћ Марко, у корист Турака. Ипак ту оудбину не дочека сасвим. Кад паредн, уочи поласка, да му се коњ — мисирац — поткује, нико иијо могао немирног хата да поткује. Мандрда га поглади по глави. протопа му неколнко ножних речи, али хат је н даље рзао, чудно, злослутно и беено. Окупи се че

Чувар дуоџивника. — Као што с> некада стари Рнмл>анп заслужним људима давалн славне титуле »патер патрие«, г. Марко Мурат, један од највећих нашнх сликара, добио јо часиу тнтулу »чувара Дубровника«. А стари Београђани добро се сећају овог госпара из предратне престоннце, онда када је он био учнтељ Њ. В. Краљу Александру н осннвао Умстничку школу, развнјајућн н код нас тек започети смисао за уметност, а све кроз своје дуге приче о славној уметностн свога Дубровника. И немалн удео чежње сриских предратних генерација за бнсером пашег мора, »носи на души< госпар Марко. А сад, после рата, као тнпичнн чувар релнквија, госпар Марко нзлази нз свога дубровачког наллештва у пензију, готово у својој седамдесетој, после трннаест голина будиог чувања једпе вамепе светиње. Са њнм одлази и једина његпва жвља: да со повуче на свој осамље-

та око хата. Мапдрда се наљути нн ш , Шппа|11 и да сл1|11а Д|1ВЉ оЉ . свога гаарца. Свн су гледали у ».г- I лу пипц|е тала „ ^ , • га, и питали с(, има лв »ога. «о «и на игЕвица . „ зв0а0 .... воња најзал умирио. Застиде се и ] .... Јс ст, тешко би се пско одста. Маидрда прсд својом четом. У хватп ■ рн1 з 1|анаца је

снажно хата за ногу, и нареди да га брзо поткују. Али коњ св разјари још више. Отргне св из руку свога господара, и удапи га тако ногом у трбух, да јупачни и несрећни Никола Мандрда остане иа месту мртав. 1\ао да се испунило неко проклет. ство над јодним невпним и забопавл.еним јунаком. Чак је п нстопнја, на жалост, обишла н њега п његове потомке... м.

Отварзње изложбе „Ладе" Данас у 11 часова, у павиљону Цвнјете Зузорнћ на Малом калемегдану, отвориће академик г. Влад. Петковнћ, прпфесор Уннверз«тета н управннк Музеја, петнаесту изложбу Друпггва српскнх уметника Лада. Изложба је отворена свакога 1ана од 9 до в час. по подне и траЈаћв до 24 о. м..

ФИЛМ — ТОНФИЛМ

Штернбергов —«„ШангаЈ-еБсспрес" Марлен Днтрнх—Клнв

Новн пар: Брук Нов жанр Волтера Оленда Један филм Мерн Карлајл Фнлмске експентрнчностн

>Шангај-експрес «. — Ннједан филм нијв умео досада да искористн таео савршено један без мало бинсхи простор као што је нскорнстно Штернберг један воз, у ствари два купеа воза у »Шангај-експросу«. Вороватно огроман број проба, можда претходно са другнм глумцнма но пгго су овн које најзад гледамо на фнлму, учипно је да се отступи од правила профаног старсистема: две звезде н икс статнста. Тако је и могло да дође до искорншћавања самнх старова: »Шангај-експрес« внше но иједап други филм, развн-

Марлсн Лихтрнх у филму ..Шаигај-експрес,, ја своју радњу искључиво међу старовима, одавна позпатим, можда иајбољнм глумцима бннског етнла. II то, да је у свему наглашеп таЈ бински карактгр овог тонфилма, да се оч радвија по законпма једнв драме на тохннчки еавршопој плаетичној бнни, да»о му парочит карактер. Али, уколнко ппјо искорншћено много просгора, уколико

)е, такорећи, нзувет екстерјер, утолико је радња постала жттвља, на. рочито она која се у гроплановнма. Нигде нису дати гропланови са толико варнјација нгре светлости и сеикн као овде, н нигде суптнлпа мимика ннје приказапа са толико безбројннх нијанса. Свв је игра очнју н уста, а покрот рамепа или руке наднесене на чело и образ протставља већ врхупац покрета уопште. Цела радња ограничепа је на торзо. Остало тело је новажно. Нико неће упамтитн у »Шапгај-експресу« какве је цнпеле носно који глумац, и да ли Марлеп Дитрнх иоси дугачку нлн кратку сукњу... Штернборгов покушај, да надмашн у топфилму пластпчну бину, чатс н ону рајнхардовску, помало камерну, довео је до фасцинацнје мнмике као такве. Али, прнродпо, умосто огромиих декора тр бало је наћн савршене глумце. Ооде се ви ше нијв радило о тоифнлму самом, већ о рехабнлнтацнјн топфнлма од

Он је ишао даље: пружио је кајњу могућност глуме уопште, дао правац н основу на којој она може уоппгге да се одржи. У сваком другом смислу опа мора нзумрети. Марлен Дитрнх ннје обнчан фнлмскн стар. Она је једпа од највоћнх глумица драме уопште. Потпуно лншена госта, нарочито патетског, она за свој стил налази места само у гроплапу. У позорншту то бн било немогућно. Слом позоришта и лежи у слому геста, а певидљнвости мнмнко. Позорнште, пластнчно, одржало би се само тада кад би глодаоцн посматрали стално кроз стакла за уволичаплњв, н дохватили црте лииа глумаиа, то јест да самн себи стварају гропланове. Клив Брук постао је апсолутни пандан Марлепе Дитрнх, то јест усвојио један тнп европске глуме, и то будућн тнп. Самнм тим он је постао иајбољи глумац тонфнлма. У фплму »Од поноћи до поноћн€, са прилнчно бледнм женским партперима, он је приказао овај нарочнтн тнп љубавника, увок дирпутог тајнама судбине, зато готовг* немог, непокретпог. Краткоћа његове речпннце само је зато ту да би оставнла вромепа ва посматрање одличпог нзраза. Ције ннкакво чудо тто су н неки глумцн рђавттх пткола, као Ворнор Оленд, далн исто такав начнн игре, подлежући чудној комбииацнји стила, н створнлн тнме и свој новн жанр глуме. Супротно тој игри лнца Шторп

прекора да он ве можв отићи да-, борг је дао снажно, конвулснвне

ље од оперете. Штернберг јо умео да покаже да се у бннском матери1алу може стићи даље од бине. »Шангај-експрес« је епопеја оне врсте страсти која се назива садржнном само изврсних жнвота, јако нзложених сумапнтостц судбнне. Пма љубави које пв мо1*у да неотану нн када крв стано између њих. Има љубави ко|е нису вишо љубавн, већ пздисања у чежњи. А оне се н не внде. Култура даје г. пагоннма патипу ложернос.ти. Штернберг тв нмао глумце којн су моглн — н само су они мпгли — да не пређу нигде нз оквира те наоко хладне бујипз страстн, п да сачувају кроз нео ток радње неизмеран мир. Уствари, само се тако даиас може глумитн па да се глума још осетн, да се у натим очима и тешко дохпатљивоЈ душ" задржп као доживллЈ коЖ плтроса. Штсрнберг иијо дао само тнн садашње глуме.

слике маса, и њихово радње. Технички оквнр је сав у подрхтавању свотлостн и сепко, а цела нгра у троперењу којо прпнвлазн из околности да се сво дбивд у јсдном возу који присн .Ђава на љуљање. Оп љуља мнмичке изрпзе као што кочи, простором, гост. Тако јо цела та игра добнла јодинствену природност, стнцајем прилика, потребом стоаања мишнћа за одржаваи,о равногеже. И трагање за равцотежом у возу нма сјајну паралелу у тратњу за равпотежом постојанл, у бурном пролажењу ових особа белв расе кроз ужасе грађанског рата Кипе. Разбојпнпи, војпици, нптервеннпје, мнтраљеаи... »Шапга|-експрес« настао је из јвдног актуелног догађаја: рата у Кнпи. Дли, актуолност ннје профа писала ни игру ни радњу. Овајтопфнлм Је можда па|болл гспхолотка радња коју смо гледалн, иа вда

Мери Карлајл

стнчној или дводнмен8и|алној бини. Самнм тнм можда и најбољи досадашњи тонфилм. Д. А. * Нов филм Мери Карлајл. — Нова, врло млада, алн већ умвтничкн обезбеђена, Мерн Карлајл јв па прекретшши успеха или неуснеха. Њвна глума, која је почела оперетски, сада улазн у студн! озбнљннх днјалогфнлмова, са внше-мање »социјалпом« садржином. Мори Карлајл нграће ускоро у једном фнлму који ће се вватн »Загонетка«, а нрет. став.1»а прераду једна кратке прнче Пола Морана. Рола је сама по себн пеобнчна: нротагоннсткнња нграбез речн, јер се у почетку филма заклнње да ноће проговорити док се пе врати њеи вороннк са пута преко Океана (авионом). У очокивању, п страху, оин занста нзгуби моћ говора. Кад со верепнк враћа оп цалазп у том појаву »казну Божју за новорство«. Она, остављена, жслн да му се освети са другим, алн, тако иему, ннко је пеће. НаЈзад, у хепненду јодап судар аутомобила враћв јој говор и вереника. Три четвртине фнлма Карлајлова ћутн.

Ексцентричносги. — У немом филму најексцонтричнија глумнна бида је Мо Марн. Оиа је данао иреога. рола, н нестала са немнм филмом. Сада ту траднцнЈу ексцснтрнчностн 110тржава Леила Хномс, која ће у идућој сезонн иматн два топфилма, колмко гротескиа толико и глумачкн нелогична. У првом, по роману Волесовом, она нгра жену која је на нвицн делнрнја, н чнни немогуКо подвнге, да би, нај' зад, првображена, нашла љубав. У другом, »Мрак«, она пгра жеиу ко*а глумн љубал за рачун Друге

»мепггар Марко« почео вао свештепик! И да је због службе уметности напустпо службу Богу! Не вато што Га не бп волоо, већ вато што је видео да ће Му искреннје служити, и славити Га, кроз кичнцу. А онако, како Га је он славно, славиће Га мали број, јер је мало оних којн у лепотама и внзнјама внде Његову снагу. ■ Принцеза. — Одлазећи, после тродповног боравка вод нао, као у пролазу, једна немачка арнстократкнња рекла јв (можда »поновнла«, јер толикн су то приметили): »Србн се неће свидетн обичним женама. Онп се свпђају принцезама Јер, они нису каваљерп, већ ритерп...« Неукусно би бпло да ове речи, које је изрекла и написала једпа жена »плаве крвп«, примимо одједном ва готово, н по њима препеннмо себа Алп, заиста је постало карактеристнчпо, да су профане женв налазнле увек много мана напптм дражи у нашој нскрености н једноставностн. Можда јето и због додистаности. Можда је то и због додира, којн су разлнчнти, доднра између жене из масе и жене нз «горњег реда» и — нас А можда је

пе, али тако рафиновано да се глума не прнмећује. Природно, ексиентрнчност, уснљепост н декоративност те игро долази до макснмума. тајна н дубља. Јер, ми никада нпЛепла Хнемс, са ова два филма, смо били колектнвно, н у масама, дефннитивно се решнла да упразни странапа педостатак једне Ме Мари. Изглода да ћв успетн. *

Картгн МорлеК — Ова нова глумпца бнће ннтерпретанткпња два нова цнркуска днјалогфнлма, што само по сгби претотавдл новнну. У једном од тнх фнлмова она даје врло ннтеросантну игру, приказујући нгра. чпцу па трапезу у благословеном стању. 0на треба да то -"*.о сакрнјв, да не бн изгу. бнла хлеб. Колнко тешкоЈш, грчења, новероградања пролазн

Карин Чорлеј

I . .ннх болова п у гроплппопнма цнркуско игро н државања то тајне. Најзад, кад се па крају та пгра завршава једпнм сроћннм рошењом. играчпца јо клонула, умнрућн у часу кад даје иов жнвот, жмрот детету. Па нпак, ма колнко трагнчап, овај фплм је, блнетавошћу остало радтке, лат са пуно свотлостн. Карнп Морлеј утврднла се овнм фплмом као глумниа великог талонта и лепо будућиостн.

толнко симпатнчна, колико оној племенптој неколицинн високих личностн, које еу ве залагале увек за наш глас, н своју љубав очувалн до смртн... А нема прпмера да се симпатије, најмање према једној напнјн рлн друпггву, чувају до смртн... ■ Разводи. — Статистика Је мртво слово, алн, кажу видовнтијн, цео један роман, цео један филм, наука, прошлост, садашњост, буДућиост... II у таквој једној статестицн стојп, да се у Београду најаншв разводо људа између 32—35 годнне старости, дакле људн којн бн требали да најјаче прнгрло брак, којн нх је лишпо беде момачјсих теревенкн и коцке. Поједнначно из те исте статистнке вндн си, да су то бнлн људе чнје су жеив биле најмање седам, а највише 15 годнна млађе од њах... А молбе за развод увек су предаване средп ном пролећа... Треба лн већег прнзнања искрености нашнх младпх жеиа? Треба ли веИе опт>-жбв мужева? И, ето, та статнстика, тако кратка и јасна, припуднће нас да мењамо Један давпн обнчај, једне атракциЈе: године кад ее узимају девојке помериће се напред, а годнпе кад се жепе мушкарци унатраг

Деила Хием

УРАНИЈА

приказује да&ас. .тремијеру весе»

лог немачког тонфилма Ио! пријотељ милионор Хермав Тимиг, Јакоб Тнцке Почетак : 3, 3. 7, 9.30 Данас у 10.30 пре подне матине Ускоро тонфнл.чска оперета ЈЕДНД Н О Ђ у РЛЈ;У ани ондра