Vreme, 13. 03. 1932., str. 3

Не«ља, 13 март 1932

Стван«

ДВОМЕСЕЧНО ПУТОВАЊЕ ТУРСКОГ МИНИСТРА спољних ПОСЛОВА Изјава Руждн-беја о споразуму бапканских држава »Цела Турска жели посегу бугарског краљевског пара Аикар«« Софија, 12 марта. — Турски министар спољних послова Теафик Руждибеј при повратку из Милана дочекан , . .. је још на станици Драгоман од прет- ски министар инсстраних поспова

ПОСМРТНЕ ПОЧАСТИ ВЕЛПКОМ ФРАНДУСКОМ ДРЖАВНИКУ

Сахрана Аристида Бријана

Парич. 12 мапта. — Јутрос V 7 часп ва стигли су у Париз из Жеиеве специјалним возсм британсни мини стар иносТраних г.сс«*оиа ^ер ц. н с мон, генепални сс-ртао народа сер Ррин Драмонд, бел-иј

Јучерашњем погребу велнкога Фравцуза и поборника мира присуствовали су најелитнији ппетставвипп ско^о свнх цпжава на свету

5 Ш

ставннка г. Мушано^* н секретара турског посланства у Софнји. Фикрет беја. дописника анадолске агениије и многих бутарских и страних новинара. Ружди-беја пратио је само конзул, г. Идриз Чора. Г. Данчев у име бугарске владе поздравио је добродошлицом турског министра спо.1»вих послова на станици Драгоман. ЦИ.Ђ ПОСЕТЕ О циљу своје посете Софији, Ружди-беј је изјавио новинари.ма да је она у вези са турско-бугарским преговорима који се воде у Софији. — Враћам се у Турску _ рек ао је Ружди -беј — после двомесешог путовања до Техерана, Москве Берли- „ на н Женеве. Због велнких * снегова к у Азнјн требало је да се вратнм преко Москве и Централне Европе. Ја ћу ступити у контак

претседнии Савета Друштва народг г. Химанс, загим г . а штини Сгвета Друштва нгрода шпа сни мвинистар иностраних послоег. Зулуета и прпег?т г Мс—»На станици су депе-ацију Цру_ штва народа која Ие учеств^вати на данашњој свечаној пратњи поиојног Апистипг: нистар правде г. Рено и потсекпетар у министарству јавних радова и саобракаја г. Пече. слурана Парнз, 12 марта. — Дуж целог пута, којпм је данас прошла поА- У Салону де л Орлож, где је пошисан пакт Брнјан—Келог, бивши ратници чувају посмртне остатке великог државника

кг са турскобугарско.м комнснјом која заседава у Софијк. Желнм да се на самом месту упознам са развојем преговора. Нела сумње, и једна и друга страна може очекнвати повол»не резултате ових преговора, пошто се онн воде у иотпуно пријате.^ском тону. ВЛОК С РУСИЈОМ И ДРУШТВО НАРОДА На питање новинара колико има тачности у вестима о образовању једног блока између Русије, Турске. Бугарске и Грчке и о уласку овога блока у Савет Друштва народа, Ружди-беј је одговорио: — Модам, демантујте све заблуде у овоме пнтаљу. За Русију ]е предвађено место самнм Пактом Друштва вародд, у Савету, тако да не постоји потреба за образовање ма каквог бдока. Чим пожелн, увек може ући. То зависи од н>е. Бугарска је члан Друштва народа. Што се тнче наг, ми не исклучујемо могућност да уђемо у Друштво народа. Сем тога, познато вам је да и Бугарска и Грчка улазе у комнснју за проучавање питања о евентуалном проширењу Друштва народа. О БАЛКАНСКОМ СПОРАЗУМУ На питање у каквом се стању надазн проблем споразума између* балканских народа, Ружди-беј је одговорио: — Споразуми на еиономској и нул турној бази могу се реализовати. У иолико се односе на политичне спо_ разуме постоје ингга трновита пи. тања. Треба постепено да се ради Аа 6и се постигли резултати. На питање какво је становимгге Туреке у пптаљу разоружања, Руж ди-беј је рекао: — Треба сачеиати резултат кон_ ференције о разоружању. До решења ке се доћи у односу на захтев Да војска буде на овој или охој осно ви. То питање није војно, веН више питање финансијске могућности и унутрашњег уређења сваке земље. У питању разоружања не би треба. ло да се жури. Треба да се иде полако, али сигурно. «НЕ ЖЕЛИМ ДА ГОВОРИМ 0 ПРИЈАТЕЉИМАз Затим је Ружди_беј нзјавио да је у Москви остао само 24 час-а. Имао је састанке са свима политичким личиостима. Говорио је и са г. Ворошиловои. На пнтање какве су прилике у Ру_ сији, Ружди-беј је одговорио: — Рећи Ну вам истину. Нена дру_ ги говоре о томе, а не ја. Ми смо добри пријатељи како са Русијом, та_ ио и са Бугарском, Грчном и друим земљама. Не желим да говорим о својим пријателзима да се не би рекло да вршим какву пропаганду. Же лим да будем искрен према прија. тељима. ПОСЕТА ирлл-Д БОРИСА АНКАРИ Поводом писања турских листова о посети бугарског крал>а и краљицо Анкари, Руждн_беј је рекао: — Цела Турска жели ову - п сету, а исто тако и ја, је р пријатељство Турске према бугарском народу обухвата и бугапгног првог грађани_ на, нраља Бориса. На питање ла <н <?е попвредиа прнза осеКа у Турској, Ружди-беј је одговорио: — Ми смо преживели толико мно_ го експеримената и страдања да можемо г ; " , а л?нше аа се 6 рпчмо са кризом. Криза у правом смислу речи ие псстоји у земл>орадничксј Турсној. На стаиипи у СоФији Ружди.беја је дочекао претставиик враља Бориса. г. Грујев. миписТар претседник г. Мушанов и многи другн бугарски дпжавници. Спа!Јост, умпп ■алаксалост, прекомерна осетљивост. понајвише су последице слабе чир ■улаиије крвв Масажа са Фелсровим Елзафлуидом овим испрованим дома ћич средством и ктметикумом увек је успепгаа. Про«"а боча 6 дин двострука боиа 9 дин свуда Попггом » плобних или 6 дво .труких или 2 велике спеиијалне боие б-з икаоих др\тих трошковл 62 ЗИ" К01 ап0 " кара Еугена В Ф т-ра 1туби..л 1о Едза-трг 367, Савс*а бановнна.

рнстнда Бријана, била се саеупила | огрпмна маса свота. коју нн облач- | но време нн хладан ветар. којн је полпсо ' е парлпмеиту зажонски па- дилема да иађемо 1ове који су дувао, ннсу спречилн да изађе на иЈ)т 0 трогодишњем војном року, не потребии за једон ;ан и загаран• париске улние н ода последњу пс>- в0Је ^ и п Р и томе рачциа колико он тован мир или да . е једног дана по■ гату великом фрнцуоком државнп- - х - -

можс због тога изгубити од сво/е популарности. Међутим . букнуо је рат и Бријан. да би учврстио унутрашњи мир, образује 1915 године владу ц којој су биле заступљеие све нациопалне снаге. П Бријан је. умирући. могао изговорити три имена: Марна. С олј/н и Верден. кпја имена не могу бити одвојена од његовог имеиа.

Пошто је закључен мир. покојни Бријан схватио је потребу да је тај мир потребно учврстити и он путем нових иапора покушава да уговор о гарантиги Рајнске области, од , г -това потписао. као што су то одо1919 године, ко/и ге био поништен, л ' ."

ново нађемо пред једним рушилачким ратом. Француска може с правом рећи да је она већ 13 година чинила све што до ње стоји да се оствари ова прва хипотеза и ојш дугује признање и захвалност нокојном Бријану што је он умео Сити тумач једнодушне жеље француског народа. Понављам да је он стварно био тумпч једнодушних жеља француског народа, пошто су парламенат и сенпт огромном већином ратификоаали све оно гито је покојни Бријан као министар иностраних ио-

дје потсећа ва углед који је покојни Бријан ужнвао у Француском парламенту и додаје: — Ако је истина да нико није на овој земљи завршио свој задатак, потребно је да умемо имати стрпљења да би могли оценити оно што је Бријан урадио. Г. Тардје се онда осврће на симпатичну лпчност покојног Брпјана и вели да 1е Бријан умео да очара као ннко други гве оне са којпма је долазио у додпр. Обраћајући се претставннцнма Друштва народа, г. Тардје наставља овнм речима: Аристид Бријан највише је дошао до изражаја у тону свог живота у легалном центру међународног живота, у Женеви, где је он био вођ и саветнин Друштва народа, чија су заседања обасипали мирољубивим зрацима Бријанови говори. Бријгн је у саглгсности са вама био тумач једне од најснажнијих тежњи у садгшњој болној епохи. У сваком слу-

дипа са покојниковим ттптмним сараднииима. После породиие ишао је претстазннк претседннка Републнке г. Думера, а нза њега дипломатски кор и најугледније личности из Француске и пностранства. Када су први редовн поворке стигли до-Округлог моста према Јелнсејскнм Пољнма,, последњи редови којн су претставл>али днрљиву слику делегације ратних ннвалида, још нису билн напустпли зграду мннистарства иностраних послова. Свуда где је поворка пролазила канделабри са упал>еним сијалнпама билп су обавијени црни флором, а маса света која је погружено стајала по тротоарнма, бацала је прн поолалу Бпијановнх посмртних оста така букетнће цвећа, нарочнто љубичице. НА ГРОБЉУ Париз, 12 марта. — Повсрка Бриј« новсг погреба нарочито /е грандиоз. но изгледала када су кола са покој. ниновим посмртним остатцима сту. пили на Тпг Трокапеоо ноји се цр.

чају њега дангс народ оплакује као нео од огромне масе света. је.уст рпостола. Кааа рам се обра- Усл велике тишине и п .вожн» оек« речима, |а сгм уверен го. скр оети огремна мае , сподо претставници Друштва наро- ј епушала је е6оре не главв иитонаци. да, да сам веран тумач миспи којн- ј поемртног марша . ма је био задахнут покојни Бршгн. з атим ј е повсрка кренула на мало

отказом Американаца замени карнским споразумима. Оно што Бријан тоће то је међународни чнр н ускоро почиње да се оцртава Брнганова евиопска фигура , којој ће касније дати карактеристично обележје пакт ко'шм сг оснђује рат и нацрт о Европској Унији.

,ткч - . јј о ; бриле п све оне владе когима /е ио1 којни Бријан ирипадао. Ко би смео тврдити дп би ми могли у начелу

У име једне здраве и мирољубиве Фракцуске, која је спремна да тражи од мира организовање гарантија које садање стање захтева, ја вам изражавгм н?шу захвалност. %Ја се надам, господо претседници делегација у Друштву народа, да Не нг.роди које ви заступате

гробље у Пасиу, које се налази на једној узвишици у виду терасе пре. ма Тргу Трокадеро. Поворка је на гробље стигла у 16.45 часова. манифестације ПАЦИФИСТА Париз, 12 марта. — Кад је по-

пред овкм ковчегом умети схватити ( ворна са Бријановим посмртичм ода у буду^е сви треба заједнички , ^тоима стигла на Јелисејска Пода раде на организоеању мира

да је ззто нз првом месту потребно да народи носе жељу за миром у

| схватити једну другу иолитику од сво им душама и срцима. | 0)>е иолитике коју Француска води ј Међу многобројним венцима вгл м година? Пема сумње да се погребу су примећени венац југо

на

ља, при пролазу делегације пацифистичних удружења, д^шло ј« до манифестација из редоза публиче, где су се чули узвици: «Живео мир!» На овај поклич танође су одговорили чланови депутације паци-

Уношење ковчега са посмртним I статпима пок. Бријана у зграду Министарства спољних послова

С друге стране, у мпнистарство нностраннх послова, на Орсејском КеЈу, стално су пристизале многобројне стране делегације, лнчнн претставннцн енглеског краља, данског крал>а, Југословонског краља, бугарског краља. претседника Чехословачке Републике, претседника Сједнњених Амсрнчкпх Држава, претседннка Шпанске Републнке н! прнлагодити новом стању ствари. јапанског цара, као и већнна др-1 Паша је дужност сада да од страш жавннка који учествују у раду не катастрофе рата излечимо

и Бријан могао преварити. али словенсног Краља Аленсандра са I главна линија његовог схватања о натписом: «Аристиду Бријану — фистичких удружења сложним поI организовању мећунаиодног мира | АлександарЈ), затим венгц Југгсло кличем «Живео мир*» ТЕШКА ДРАМА ГЕНЕРАЦИ1Е, У , несумњиво је линија којом жели да венсне владе и венац југословен-Ј Када је пов^.рна почела да се ра КОЈОЈ ЈЕ ЦЕНТРАЛНА ЛИЧНОСТ иЈе и Ф г анцуска. Уосталом. Бријан ског парламента, који је носио нат- зилази на Тргу Трокадеро, чланоаи БИО БР*|ЈАН I се никада није сложио. нити је са- пис : >Част и захвалност Аристиду извесних делегација псв'иали су: __ - • ; : 1 «Слава Бријану! Доле рат!« Једна група младића одгозорила је истим понличима.

Бријан стално иде циљу, који је встовао нитн је желео да се чине Бријану, велином пријатељу југо.

поставио и, иоред тешких разочаре- ј мп какве жртве у иогледу војних ња на која је наишао нарочито у гарантија, чије одржавање за сада 1930 години, када је један од нај- ; захтева један недовољно организоплеменитијих гестова у француској ј сан мир иутем узајамног иодржаисторуји био тако иогрешно ства- вања.

ћен, он поново чини наиоре да стоари оно што је замислио. То ге тешка дрбма иредратне и нослератне генерације, генерације која се још није могла уравнотежити ни

Друштва народа у Женевн, мсђу којнма брнтанскн мнннстар иностраннх послова сер Џон Сајмон, чехословачки министар иностраних послова г. Бенеш, пољски мнннстар нностраннх послова г. Залески, мађарскн миннстар иностраних послова г. Валко, шпанскн мннпстар иногт^аннх послова г. Зулуета. претставннпн Друпггва народа, мно гобпотнн претставници утледних страннх личностп. члановп дипломатксог кора, претседник Француске Републнке г. Думер, претседнипи парламента и сената, претседннк владе г. Тардје, члановн владе, народни посланипи н внсоке војне личности. У 14 часова ковчег са посмртним остатцима Аристида Бријана. који је био покривен француском заставом, стављен је на катафалк. Затим је парнски кардинал г. Врдје одржао кратко опело и благословио посмртне остатке Аристида Бријана. ОПРОШТАЈНИ ГОВОР Г. ТАРДЈЕА После ове кратке церемоније, прет. седник француске владе г. Тардје одржао је говор у коме је између осталог рекао следеће: — У име Француске и предпретставницима 57 народа. који учествују на заседавањима у Женеви. и иред француским народом, ја по• здрављам посмртне остатке Аристида Бријана. Опште узбуђење које је у целом свету изазвао изненадан крај Бријана најбоље оцртава његову високу личност. Та колективна душа већа је иошта него икаква друга почаст за једног Француза коти ге умео ио цену своје <*лаве и својих ризика наћи за идеју мииа отгека у целом свету и концентрисати у њој тежње наше епохе ка једном новом стању. Када се узму у обзир бурне иолитичке перииетије кроз које је из лана у дпн пиолазио у свом жнвоту Аристид Бријан. ова његова мисија могла се назрети још пре 30 гпдина и Бријанова историја у Францнско} припремала му је и његоаи евиоиску истоиију. Покојни Биијан. који води сељач■ ко норекло. бно је изабрао слободну про*ссију која зависн од друштвених заттева алн се он. чнм је бно изабиан за нагодног носланика. посастна из?«аћ»вању мира, савести п vр*»тнчко ? умнрења. МАРНЛ СОЛУН И ВЕРПРН Уочн рата. коти су нагоаештавали уиадљиви бупети владе суседие хгм - - рмеојни Бр*' ;пи 1П ашгурао безбедност и спољни мир,

Као централну личност

•вет. ово) дра-

Пикада Бријан није заттевао од ч.ханова француске владе да они наиусте своје држање у иитању народне одбране, без обзира на олакшице које му је могло често пута у његовим иреговорима учинити иоиустљиео држање француске владе у том иогледу, и он је члановима владе оставио иотпуно слободно

ми /а внднм Бријана. Додуше, би- ! иоље акције да могу у питању дрло је и таквих тренутака када се ја I жавне загитите одређивати своје иоса Бријаном нг1сам слагао, али то требе На ^ирвом месту безбедност^ никада није помрачило наше уза ' "" I

јамно иоверење и иријатељство. Пама се сада намеће имиеративна

— го је била Бријанова девг^за од које он никада није отстуиио. Затпм претседник владе г. Тар-

словенског народа, — Југословенсии парламенат.« ПОВСРКА Парпз, 12 марта. — После војннх одреда, на Брнјановом погребу међу којима није било артилерпје па пре_ ма томе ни једног топа, следовала је

заступник Њ. В. КРАЉА, ВЛАде И народног ПРЕТСТАВНИШТВА Париз, 12 марта. Аристида Бријана

На погробу југословенсиог

група бившнх ратника као и војннч | Краља Алексзндра и Југословенсиу ке заставе а затнм је пшло четво- владу заступао је југословвнсин по ро кола с венцима и многобројннм сланин у Паризу г. др. Мирослав заставама и тек после њнх полако , Спалајковић. се кретала мртвачка ката са БриЈ"а ј Југосл^евнски парламенат мновнм посмртннм остатпима. , ступала је једна нарочита делвгаКоњи, украшени посмртиом опре_ ција коју су сачињавали претсвдмом, који су кола вукли, готово се нин Снупштине г. др. Коста Куманису нн видели под црним крепови- нуди, сенатори г. г. Фран Ногак и ма. Сва четири краја посмртних ко- Желимир Мажуранић и народн < по ла имала су грбове са тробојнипама. сланици г. др. Нинко Перић и г. Иза кола ишла је Бријанова поро_ ДР. Драгољуб Јевромовив.