Vreme, 13. 03. 1932., str. 7

ЧеЈЈЈМ, 13 март 1932

С тгрнп 9

ПРЕТРЕС У ОКРУЖНОМ СУЛУ У БАЊОЈ ЛУЦИ Ошужен за убиство, један сељак тражи да га пошаљу на в&шала јер му је суђење доди[ало Јелтоа жсна гга свету, која смг му. жа 15 годлна внје пољу6в.,аго је шена оптуженога која је као сведок терсткла Бан.а Лука, 12 марта. — Јуче |е по-

И оез прохибици|е. Београд 1е добио »гангстере...« КриЈумчарење постаје професија, организована на амерични начин ■> <-0. » I. > Ј^че је утврђепо неколико нових случајева шверца Поред алкохопа, кријумчаре се и сви други трошарински предл»ети, а јуче је учин>ем покушај да се прошверцује и — један аутомобил

И без прохкбмцијс Београл је добио ! своје Алкапончиће, своје кријумчаре алкохола и луксузиих трошаринских предмета. И бсз забране алкохола и ј са слободним увозом, Београлска оп| штина. да би заштитила своје инте. рссе, принуђена је да се бори често П У Т « и у буквалном смислу те речн, чео и данас Је настак.-вен ' поновни П Р 0ТМВ У миогобројних шверцсра н до, -- - " бро организованих банди. 1и б*дградски Алкапончићи, ти градски кријумчари и шверцери нису скоро ни мање опаснији ни безобзирнији

главни пр«чрес пред Великим сенж' том Окру *чог суда, коме је прет^едавао г др. Петар МитровиК, по делу Мнла Лазића. ко»и |е пре извесног времена пред С>*натом Окружиог суда у БччаКу одговарао због убиства из користол>убл>а и том прилнком осуђен на смрт Врховни суд у

од амсричких. а њихови подвнзи често пута могу се поредити са смелим и дрскич подвизима америчкнх гангстсра. И они чине често невероватне

Саракву поништио је ту пресуду и 1 подвиге и дању и иоћу, и по лепом предмет делегнрао Окружном суду. Сућење 1е почело јуче, у 830 часова пре подие. Владало је велико ннтересовање, тако да су судска дворана и ходрицн били дупке пуии. Када је на оптуженичку члупу сео Миле Лазић, претседник му је саопштио да га бранн г др. Петар Костић. Оптужницу заступа г. др. Ладић. Пошто су позвани сведоци, н»их 24 иа броју, прочитана је оптужница. Мнле Лазић, стар 46 годнна, из села Бнл»ана срез кључкн, отац троје неабрииуте деце, оптужен је да је у друштву Стевана и Јована Бранкови>

и по ружном времену. иа воловским и коњским колима, као и на луксузним лимузинама, покушавајући низом досстљивих и всо.ма различитих начина да прокријумчарс алкохол и луксузне пред.метс на које се наплаћује велика трошарипа. И РАНИЈЕ СЕ КРИЈУЛ1ЧАРИЛО, АЛИ НЕ »АМЕРИКАНСКИс Не може се рећн да је крпјумчарсње у Београду скоро поч*ло и да су последп»а аабелслЈоиа швсрцовања први случајевн крпјумчарен»а проко граннца атара Београдске

23 октобра'општнне. Крнјумчарило се всћ

Кола са лименнм оалонима у којима је криЈумчарена ракнја

веп |е пнз кршумчареп.а проко гра-1 крнјумчарсља напрапилп занат, пнца атара Београдске ошлтмнс. I ц пронзоођач. којп на пнјап носн су чнтавн Прспади ' "

аабележило случај, који се пре два дана догодио. једна позната фирма из Београда покушала је да прокријумчари једну лимузину, на коју су ставили стари број и тако прошли испред трошаринца. Међутим. кад су кола прошла кроз капију железничке станице опажено је да су кријум1арена и трошаринии су се у једном ауто-таксиу упустили у потеру, су. сигли лимузину и препречили јој пут. Затим је ауто враћсн иатраг, измерен — пошто се трошарина наплаНује динар по к>лограму за пуничке аутолобиле — и тражена наплата прописне гаксе од 2200 динара и још петострука казна. — Господине, то су кола за претседи-ка Сената! рекао је претставник фирме, покушаваЈући да на дрскост добијс натраг конфиско&аии аутомобил мли бар не плати казну. — Није вам претсодник Сената рекао да крнјумчарите, рекао му је шеф трошарине. Изволпте прво пла тнтн трошарину, па онда терајте ауто. I Немајућн куд, господин Је платпо око 14.000 дпнара и тек потом

филагелија

Оргапнзооапн

1 споју робу. Време јо већ јуче објави д° 6 " 0 натраг лнмузпву.

ћа, ноћу измећу 22 _ _ 1930 године. удавио у подруму ' у | даоно 0Ј К ако"јо пре"« годиаа"за- пок У ша1шл » ишорцсри ла пуном Биљаиииа приличио имућиог сељака ведена 0НШТШ|Ска тр0Ш арнна. која о Р 31|110м ЛР°)УР° пород трошарипСиму Бранковипа, како би се два по- „пстаи V Г.гпгтт СК11Х стапниа. Кр|пум')арило се ио »7:« , , Њ Б Г НК °" И " Д0,<0ПаЛа Њ ' ГО ј а»пл»ћује пропнсву^гмку. уГк' " У.торстпнм аугомоОнлима, вс», Оптужнип« образложава да 1е 24 бнло ЛУДН к°Ј" су хтелн иаОећн тај 11 у П У ТП||ЧКИМ н луксузпнм. Али октобра исте године ка путу Кључ- ј разрсз.. Само тн су случајевн бплп "" Д,®° ск0 ™ л0 ' т Р отл Р ш,1 » 1 Сании* наћен леш непознатог чове- ' реткн н, могло бн се рећп, невпцн.! су . прнпрвмалп заседе н патроле, ка, умрлан блатом, пошто је преко У веКннн случајева рк>бу су поку-1 ко '® су с а Утомоонлом нлп мотордана падала киша. Леш је био пун шавалн да орошверцују ссл>ашп, И И,, "Л° М чекалп кра• п>*теиа. Долпзпмодрнца н иико га није могао пре- ј пронзвођечн. Од крнјумчареља се д 7° п до п У ш карољо, — а нсбропознати. док идућег дана није Сте- нн ј в правнла професнја, нптн со 1 ' РП0 "У™ " сдап мол " Ф°РД с одван Бранковић дошао властима и из- ствврао капнтал, нити су се чппнла лпчпнм мотором јурно лудом брзи| пом прско прнступппх друмопа н престпзао аутомобпле са швсрцопопом робом.

иа трошаринске оргине. А аутомо ло таква два запи.ч.т>ива случаја. Је. Оилпма, натооареиим алкохолом, 1 дац кафеџнја нз Горњег Мплановиа покушао је да прошверцује ракпју, с 50 од сто алкохола, у јед ом лпмсном коферу. израђеном према обичном ручпом коферу, ко и му је вероватно више пута до сада служио за кријумчареље. Један други кријумчар покушао је да у пл>оснатнм лнменнм кантппама, привезаним уз тело. прошверцује мање количи-

- * VI памша., |авно д. |» у лсшу препознао свогз , кривнтоа Јела стрица Симу, за кога се знало да је | удовац. цепидлака и особењак и дз је за наследника имао намеру да узме неког далеког роћака, сел»ака Ђурћ« Шкргића. Он је живео у рћа8им одиосима са својим синовцнма и ннје им хтео нншта оставити. Стеван в Јован Бранковићи нису могли подиети ту неправду, те су дозвали Миаа Лазића, снромашног селака и рекли му: — Ако убијеш Симу, даћемо ти 1000 динара Лазић |е пристао, |ер му је баш тога дана нстекао рок једној меници. у толико пре, што га је Стеван храбрио да се на боји, јер ће он код суда уредити ствар, ако би баш била открнвена, као што је удесио и за своју рођаку, која је извршила чевоморство, али је његовом заслугом ослобоћена. Тако су њих тро|нпа помен>те ноћи проаалнлн врата од подрума, где је Сима спавао. Стеван га је стегао рукама за врат, Јован тукао по глави, а Лазић ударао по стомаку. По извршеном убипву, леш су однели на сеоски пут, километар и по од тога места. Пошто су похарали Симино жи-

Последњих годнна, међутим, случајеви крнјумчарења су бнли чешћи и већн. Избегавање општинске а са њом и бановинске и државне

Често пута, обавештенп плн прелострожпости радн, трошарннски органн органнзовалн су зассде на прнступпим друмоинма, пајчешћнм пролазнма крнјумчара. Ако бн а>то па грапицн атара пројурно лудачком брзнпом, за њнх бн се сјурно општпнскн ауто нлн моторцикл, узпут бн га дочекала друга заседа. Направ1иа би се пра&а фчлмскатриа прско друмова н пустнх пернферијских уллца. Јурнло се пе само за каквнм »Фордом« нли теретпим »Бепиом«, већ и за нехнм луксузним »Роном« илп .Допом'', који је '•ио пуп ракнје. обнчпо розлнвепе у мајсторски израђспе лнмгпе капте, г-мешт^пе пспод шоферовог седншта, уфасовапе са страие илн једпоставпо у бурнћнма намештепе па седнпгга. Порел овог кријумчареља па

но. Не треба ни спомиљчти велики број случајсва скриваља ракије у паковнма пасул»а, лука, под вешом п т. д. и т. д. Јуче је опет откривеп један заНИМЛ.НВ случај к 1 И1умчар '!.г !«рај трогапринске станипе на Крагујевач к<»м друму једна селлнка је заусгавнла своје мало двоколиие и прн авпла буреппе ракпје. Трогпаринскн органп су премерили ракију н на_ платили трошарину. — Имаш ли још шта за трошарнпу, очтпо? питао је тг-огаарииац. —-Нншта вала, одговорнла је се-

Што је пајинтересантније, изгледа да за ооај ауто ннје плаћена нн царина. | НРИЈУМЧАРЕЊЕ ЈЕ ПОСТАЛО РЕНТАБИЛНА ПРОФЕСИЈА I Из досадашљег искуства трошаринских органа у Београду мо;ке св са сигурношћу тврднти да је кријумчареље у мпого случа;ева постала професија нзвесннх лица. Нису то внше само лојединцп, већ читаве организоване банде. Рентабилност овог недоззол»еног посла нагонн нх иа удружпваље и на врло дрске покушаје. Неколико великпх усполнх кријумчареља могу појединцима или групама да донесу стотине хнљада дннара. Када Је пре неколнко месеин заплењен један камнон са 3.000 лнтара ракије I (сопственнк се још није Јавпо) утвр ' ђено Је да би се на ту ракију имала ј да плати трошарина од 30.000 дннара. Неколико овакврх шверпера до-

љанка п већ хтела да пође лал»е ка- несу сопственику читав капитал. па т^ошаппппу паде ич ум да бол»е То и јесте разлог, што се као кризагледа у кола. Том приликом открио јумчари хватају не само људи без јо да двоколиие нмају двоструки патос и да се испод горљега пптоса налазп још једно бурепце ракије. „АУТО ЗА Г. ПРЕТСЕДНИКА СЕНАТА" Се.м алкохола, чије ј *е шверцовање најрентаби.ткије, јер трошарика на I

1 литар ракмје износи до 15 динара, кржумчаре се још и други предмети Ухваћени су много5ро'ни покушаји

то, Лазић |е тражио да му се плати трошарине, у послсдње време је ууслуга по погодби, но Стеван му је зело велнког маха, тако да оно за дао свега 30 динара, рекавши да не» ј Београдску општнпу оретставља ма више при р>-ци. | важан проблем припредно-фннаиснј Виновнике »е, међутим, одао један ске политнке. Нарочнто у прошлој обичан штап, који је наћен код уби- години, после реоргвпизоваља опЈеног. Стеван се заклињао: 1 ттииске трогаарипске службе и — Ћерн ми, Нике, та| штап ннје мој, • ни Јовин, него Лазнћев, ко|и

Је чривал. Н< Јучерањем поновном претрес>', пошто је прочитана горња оптужнипа. стигла је нова, по којоЈ се Лазић оптужу»е дв је 1928 године покрао кол При|едора говеда у вред^ости

по^ачап.а контроле, случајеви криЈумчарсн.а бнвалн су све чегаћн. Они су постали такорећн свакидневна појава. Да ли је то само открипаље већ голипама вршепог кријуЈГчареља нлн је то попа појапа — пе може

гро. Лезброј је кријумчареља иа сит- кријумчарења свиле, ка<ће, штофова, но. То чине не само опп, који су од па чак и аутомобила. Е«; Ј гмв је јуче

Содела награда за другу сери1у пословица у сдићама

лавпо је

су I

трошарниски оргаии Београдске оп

8000 динара, у друштву неког Петра Г0 рр , 1Н Гл Мнлушевић? Пошто је та оптужница прочитана, Лмзић моли Сеиат: — Решите ме најпре овога убиства. а ту ствар одгодите за годину дана. Прешло се на саслушање оптужепог. Лазнћ је окорели злочинаи. До 1923 нздржао је у тамниии 3 године, такоће због убиства. На јучерашњем претресу ом покушана да симулира кзко избзи;.је крв да би стекао сажал»ење Сеизта Трип\т 1е признавао да i* убио С иму Бранковића и грипут опозивао признање. изговарзјући се да га Сенат присил.апа да прими ово убиство на своју ду|иу. Кад га претселавајући опомиње да га овде нико не приморава да призна, он се оеволтира: — Где гол зло V селу, |а морам бити капак. Ако сам крив, судите ме на штрик! У далем саслушавању узвикује: —Сзмном на штрик. па ће се све очистмти и УО сам да су вешала већ припремл.гна v Бањој Луци, Уништите ме, немо»те ме баиити! Ланаг пре полне испитами су многобројни сведони, који терете Лазмћа. па чак и његова жеиа. ко-а каже да Ллзић „нн|е човек*. Лазић устзје и виче: — Славни суде, онз лаже! То |е можда |едииа жена на свсту, ко|а свога мужа у 15 голина нше пол»уЛичи Она 1е љубоиорна на друе ж"не са којима сам често долазио у.вино, шампаљ, свнла, нови н стари I аутчмоОили, парФимериЈа, кафз, чо Л °Оптужени Ла^ић изЈављује да му | колада ајвар итд, И то свакнм ла|е с\ћење додијало и тражи да га н „м с П е вигао. Мпиже се средства в«К једном спроведу на вешалз. По поане аали су реч државни тужитап. који је за Лазића тражно смртну ка»иу. з з^нм бранилаи опту >"еног. г ДР Костнћ. Сенат |е донео пресуду, којом се Миле Лазић пушта испод сућења, а за краћу говела осхћен .е на годину данч стгогог затвора. у к°1У_му се К азну ут>ам\'нава нстражни затвор од

Нолико су чнталачку публику заинтересовале народке пословице у слиизма најбоље доназује огрсмзн број писама, иојз сваиодневно стижу реданцији, За пословице објављене у другој сепији упелништво ВРРМЕНА примило је преко петнаест хиљада одговора, од овог 6роЈ*а било је 6908 тачних. Награду од 500 динара добил а ј *е г-ђа МИЛЕВА С. ПЕТРОВМЋ, штние прннуђеии, као и изринскч» | пензионерна из Крагујевца, са стан ом у ДринчиНевој улици број 19. органн на гранинн, да буду стчлмо Поред тачног решења свих пословица, г -ђа ПетрооиИ је дала и најп-иближнији број тачних одговора, предвидевши да Не укупно стиНи 6955 тачних решења целе сериј'е. Послоииие објре^рме У лругсј ' сери и значе 1) Бол»е попа еезати, него с њи м натезати; 2) пгс лаје ветар носи; 3) ^и о вуиу — а вук на КРИЈУМЧАРА ЈЕ СВЕ врата; 4) Ко виссно лети, ниско пада; 5) Кога су змије уједале, тај се НАЧИН ^Р^ЈУМЧАРЕ. 1 и гуштера бо,и : 6) Где мачие нема, ту мишеви коло воде; 7) Ум царује, снага нладе ваља.

иа опрези и откриваЈу многч*бројне трикове криЈумчара и да каткада излажу и живот раЈГЛ загатите општшјскнх иптероса. СМЕЛОСТ ВЕЋА А ЊА СВЕ МОДРРНИЈИ Са аморпкаиизираљсм Г.еограла у поглелу твхничко изгралље, ишло је 'л аморпкаппзираље напин« швсриоваља. Прслпван.о ракиЈО кроз скрнвсиа гумона нрсва из атара сусодне сооске општине у 1тар Београдске општнио, скриваље олкохола «1 трошарнискнх прсдмета у стиарича и пропошоље робе пре ко пустих делооа перифорнЈО, крм гауме, кукурузе и љиве — припада већ прогалости. То су начнни, који со сво ређе употребл»авају. Модерпизова.10 со н у томе правиу. Бозобзириост крИЈ/мчара иревазилаз л сада н само царннско крнЈум чароље, коЈе нма споју неторПЈСку прошлост. КриЈумчарн се у велмким размерама све што подложи трогааринн, а »арочито оио на шта се наплаћује већа трошарина: раклја,

Послс изрипан.« суд ааптака^ и узвикн^о: ,.Ж«иео суд, " ћ Д а П Р^а' н ту^млац ушсо Јс три дана за размишљање.

крн >мчароља « измншл »ПЈу све чоанЈн и препреденнЈИ начннв да би се само завара-та трошарнскн *ргани. Ч«не се и фалсиФнкати, правн се привидАН нзвоз и преправл »аЈу извссна докумеита, употребл»авају се разае исправе и покушава подмићиваље трошарннскпх органа, чак се и фиаички и с ватреним оружјвм иападаЈу тришарннип. У току прошле године, нарочнто воколмко доследњих мессци, огкри-

Невидљиви заштитник Ваше нежне коже.

Вуна и свила штитн Вашв тело од многих опасности влажног и хладног времена. А Вашв лицв? - ДаЈто и њему сигурну заштиту - ЕНсЈа Сгете (Јв сИарие Неџге! Свиленнасто финим велом прев* лачи ои ножу . .. цјтити јв и иегујв ... а Ви сто лепа упрнос киши и невремену!

Е1ША СКЕМЕ РЕ СНА01ЈЕ НЕ1ЈРЕ

заннмаља, којима |е птверповаље постао занат, већ н трговпи. У више случајева ухваћеиа су иста лииа. Није био редак случај да општински трошаринии у Раковици у« хвате Ј*еднога кријумчара и одузму му рзкију или наплате прописану таксу, па да још исте иоћи исто лице ухвате на Немачком гробљу на Бановом Брду. То се понавл»ало и на другим крајевима вароши. Најчешћи случајеви криЈумчарчња хватаии су у Мар» нковој Баои и Маринковој ЦЈ ум «. пошто је то напапуштенији део београдске периферије и пајудаљенији од приступних путева. Затим се шверцује много и преко Немачког гробља. Али нема скоро ни једнога дела перифериЈ *е. где се не би могао очекивати прелаз кријумчара. ако не крупних. оно ситних Стога је пажња трошаринских ^ргана обраћена иа целокупну границу атара Београлске општине. Да би ова контрола била игго успелија и сигурнија. општински трошармнци располажу с једним аутом и два моторпикла помо. ћу којих врше патролирање и дању н ноћу. Боогрздска општлна је посветила иарочпту пажљу својој троша* рини да би заштитила своје нчтересе. Приход од трошарнне, ко а је пре годнну дапа зп.гтно смањена и сада ое наплаћује само на алкзхол и луксузно предмете, још >• век је једап од најмжнзјих и најсигурпијнх опгатннскнх приходн. Због тога је Општнна н приступила реоргаппзапији трошариигке службе и појачала контролу. Иоследипе олопа већ су се осетиле. У току прошле годпне ( благоаарећи добро организовано) троагпг"ипској служби, ухваћено је укупно око 4"о покугааја крнјумчареља разне тЈ.огааринске робе, иајвлше алкохола.. Од ових 470 случаЈева 400 су били смтни, а 70 круони. Укупан финансијски ефекат похватаног пријумчарен.з у прошлој години и носи преко три мнлиона динара. Л\ећутим. у прет. прошлој. 1930 годдни. констатопамо је свега 36 случа?ева крсјумчарен.а с финансијским ефектом од 190000 зипара. ма да је у тој години број предмста на који се плаћала трошарина, бмо много већи.

Преференцијап за Југословенску пшеницу која се увози железничким путем у Аустрију Завод за унапрећивања спољне тр« говнне саопштава да Је решењем ау* стриЈског Миннстарства фннансија од 27 фебруара 1932 године одобре* но да се из Југословенског контнигента од 5.000 вагона може 1000 вагона пшенице увести у АустриЈу жедезничннм путем и париннти на аустриЈскнм пограннчним царнмпрницама у Плибергу (БлаЈбзрг', Подрожнии (Розеибах) м Шинљу (ШпнлФедд). Хартн/а поштап^ сиих миоика и тњодевн тисак Скупљање по.птанскнх марака, нодужна страст не увек беспосленнх људн, многима нзгледа несхватљнво, готово комнчно. Сатнма остајати пред каквом ннтересантном збнрком, наЈчешће са лупом у руци н посматратн тачкице, коЈе се голим оком Једоа могу расиознати, утврднти разлику међу примерцима истога нздаља. — све Је то посао своЈе врсте, мора се прнзнатн, који аахтова доста труда, обазрнвосп н моћн запажаља. Врста хартнје може да буде врло различита код марака са истим ликом, н таЈ елеменат је за специјалне скупљаче варочито антересантаи. Хартија може бнтн рапава, сатнннрана, танка до провидностн (неке летонске марке), куна готово као картон (ноке послсратне аустрнјске марке, руске марке којо су за време рата служиле као готов новац). Исто су тако важне пругасте неравннне у самој структури хартије, коЈе могу бнтн хорнзонталне, дијагоналне, веЈтикалие, нлн пак лучне. Ова последља особина постаје врло често иенамерно при самој фабрнтсацнЈИ. Кредаста илн уметничка хартиЈа постаје на тај начин што се површина листа превуче незнатннм слојем креде. Кредаста хартиЈа не сме доћн у додир с водом. Марке отиснуте на таквој хартији, чисте се на тај начин, гато се са супротне страпе овлаже. Глатка хартиЈа (01асерарјег) често је само спреда углачана, на којој су обично утиснуте марке црпе нлн бронзане боЈе.

Једна од немачких марака са јаким воденим тиском Талка хартнја је најчешће пр->вндна, док Је пуна обзчно перг*. ментпрана (Баварске и немаше ОЈепб1тагке). Бела хартнја врло често добија прелив боЈе којв јв на љој отштампана. Та Је нијан-а сасвим обична код бакротиска, нарочнгго када клигаета цретходно ннсу добро опрана. Иначе боја се по мало дучи и ирн сал!ом праљ/ марака. 'Извеспе послератне државе, да бн нскорпстнле непотробну хартнју, штампале су своје п^штанскв марке на новчапнцама без арелпости, генералштабним картама (прве летопске марке). Друге пак марке (Пруска, 1ввв од 10 и 30 грсша) пггампане су са обе стране, због чега ах је врло тешко лепо очуватн. Овакве »•« марке пе омеју лепнти, јер се тисал прн одлопливаљу отнре. Многе марке имају водоин тнсак, којн инје увек јасан. Ако се овај не може нн при електричној светлостп ирнметитн мора се уиотребнти парочнта спраоа за то, такозвани \Уа55ег2екћепбисћег. Во денн тпсак можо се појавнтн и ако се полећппа марке овлажи хемнјскп чпстнм бепзином и предња страна стави на једну прну стаклену плочу Воденн тнсак можо бптн појединачан на свакој марци, што је наобнчннји случаЈ. илн пак рагаирен преко целог табака. Покаткал Је врло непрнметан. Неке мапкс нмају на рубу табака нарочнтп водени тпсак Обрнутн водонн тисак поста|е тим гато се табак нри гатампаљу гретком радника окренуто стави под пресу. Водонн тисак се може почесто препознатп и код марага иа ппсмнма. ако се хартнја оазгледа прома којој и ЈачоЈ светлости. Републнка Аргентнна употреб.1»ава у иослодље доба к«о загатптпо срелство двогубц тпсак. Спа пздаља швајцарскпх марапа до 1901 годнно имају волопо тиско, ко)е је врло лако внлотн. Ооп су утнскнванн накпадно, по пгтампаљу марке 0- Д-

Рочигате Тргоппчко-обптничк« банке V Саоа?еву одложено |е до 7априла СараЈево. 12 марта. — По случају ов"В(пи.е Тпгов^чко обтничке ба»»ке Јутрос је одржано прво ликвидационо рочмште пред Окружним судом. Рочиигге је отпочело у 9 часова. У дворанн био је велики број адвоката, као и главни повериоци. |една група поверилаца прелложила је да се отвори стечај. док је друга група пред. ложила да се рочиште одгоди док поуздаиички одбор и судски вештаии не подкесу нзвештај. Суд је усвојио друти предлог и одложио рочиште за Т април ове године да до тога даш вештаци израде своје извештаје.