Vreme, 13. 03. 1932., str. 8

Страна

Недеља, 13 март 1932

шишишшишиишшшшшшшмшигашишши

Е&егто рттпе — Код тебе нпје све у рсду?..! јао лнст иа храстовнма... И он ће Сузана те не слуша?.. Н ијо добра/ ј пасти, алн Цезар неИе нншта саз— Ах, моја тетка, с њом се внле нати.

но можо живетз... Она ма прлвн сиене без нкаквог разлога... Ја јој мнрншем на луван... Ја рђаво брншем своје шшеле, кад улазнм у кућу... ја се много осмејкујем на даму са првог слрата прн свакосм сусрету... Моја тетка се одмах замнслила и завртела главом... После је рекла: — Јасно мн је... II, разуме се, та сн несрећан... — (јво ннје впше живот... Каква жена!.. ВеИ јо мрзим... Ах, запгго се ннсам оженио неком другом... онч»м малом девоЈком коју сам сусрео на плажн Сен-Жан-де-Ли... Алн она Је онда ттмала само осамнаест година и ниЈе хтела да се уда пре свога пунолетстпа... — Чуј ме, рекла мн је тетка, нећу да те саветуЈем, али хоћу да ти испрнчам једну лепу причу... Засад је то све што могу да учишм за тебе... ...Почела је оним гла^-ом, којнм ни је пре двадесет г^днна причала лепе бајке нз златних кљига... То је било одавно...у доба кад су се л.убавннц-з храннли месочсвом светлошћу... и позивали виле у помоћ... у доба кад је живео гослодпн Шат^бријан, а господин Внктор Иго пмао свега двадесет годлна... Један млади човек, кога ћемо зватн Цезар, становао је с-а својим роднтел.нма на једном пол>ском добру у Бретањи. Лице му је било бледо, нмао је дуге косс, а око врата црну кравату, трипут обавијену.. Он јо прочитао >Нову Елоизу« н •Верте.ра «ј а плакао је кад је читао .Језеро« од Лалгартина... У то доба имало се времена да <*е саља... Видиш, мој мали, све велик9 ствари лепе су и трајне само онда, ако су саграђене на сновнма... Ту ни љубав нс правн изузегак... Кад је увече лутао по великом Лрку око замка, он је размишљао о својој вереннии... после о својој супрузи... која ће једнога дана шетатн по овом парку поред н>ега... ...Она му је личила на ону лепоту коју с^чо сно г! поклањају СРОјпм вернима... Њена је глава дивне плавуше, очи су јој црне, а стас Флуидан... Она му прплази, озарена наЈлепшом с-реттотп >\\.. У пукама је носила истинску ср*-пу... Чекао је, распнтујући се код пеба, цвсћа « птииа, молећн их да му кажу час кад ће му доћи ова девоЈ. ка, која с-ад жнви у неком тнјалотвеном свету, али му је Богом обећана... То је н,егова љубав... Питао је небо, цвећв и птние, јер они знају више од обичних људи... Најзад је једна впла чула његову молитву. Он је спавао једне иоћи, а опа је ушла у његову собу... Бнла је обучена у месечезу светлост, а на глави је имала неколчко звезда... Можда је то бнла вила нз оближње шуме... — Чуј ме, Цсзаре, рекла му је, ја знам твоју тајну и хоћу да ти помогнем... Кад буде дошла јесон, отнћи ћеш у овај велики парк, око вашог замка, н тамо ћеш тражити по мртвом лишћу... Наћи ћега један лист, на коме ће битн налисано име твоје драгаве... Рекла је и нестало је... Кад се разбудио, 'Целар је био уверен да ће се испуннти ова вилзна прорииања... Бнло је пролеће. Цезар је провео лето припремајућн своје срце, као што се спрема скромна кућа за неког врло отменог госта... Укопико јо време одмицало, утолико му је бнла јаснија слика његове верен«це. Она је сад живела поред њега, лепа и озбиљна, одугаевљена одређеним животом... Њено присуство увело би светлост у мрачна одељења старога замка, а њена бепа хаљина била би најлепши цвет за зелене ливаде... А тамо, на језеру, она је улазила у чамап, који је носио ветар по својој вољи... ...Она је певала и славуји су ћутали да би је боље чулн... И у самој поноћи ои се наглњао над њом н налазио у њеним очнма светлост неба, а на њоннм усна.мл свежину зоре... Најзад је јесен сишла на парк и лишће је почело да опада. Цезар је посматрао њихиву агонпју и конвулзнју на гранама и кад се првн лист откинуо, он га је примио у своје руке, као дар неба... Али оа листу није нипгга писало... Ускоро, са краћим данима и оштријим ветровпма, којн су бпли поЈЈфили са хоризонта, лншће св лоднзало и носило у вихорнма... Чрво је падало лишће са кестенова, оосле са букава... Али ни на једном листу није ништа писало... Неуморан и одлучан иаставпо је своја трагања. Парк је био огроман, - лишће безбројно, алп њогова пала бпла је јача од времона, множлне и простора... Снег је покрио земљу и мртво лишће... Само је понегде још ста-

Цсзар је губно храброст н осећао све воћу малаксалост. Прсбацивао је самом себи да је био млакоња н немаран у гражењу нмона своје версниие на мртвом лнсту... Наједанпут се утешио. Њему је пало на ум да лепа н сјаЈна вила ннје одредила јесен кад ће се откинутн нме, његове веренице... Можда ће то битн иеке друге јесенн!.. И опет се иадао... Тако су прошле трн године, обнављајући циклусе њс«\дшх очекнвања и његових разочарења... И, мало по мало, савлађивала га је болна извесност да се внла преварта нли је, просто, хтела да се с н*1м нашали. Сад се резнгнирао н како су његови роднтељн наваљнвали да се ожснн, пр«1мно је девојку коју су му предложнли... ...Звала се Лаура... Бнла је лепа... мала и јако црномањаста... Одмах је обасуо своју жену свима нежностима... иежностнма које је пртремао већ годннама за неку Другу... Алз ускиро је бно разочаран. Она се само бгинула како ће што боље воднти кућу и заштедети што више новаца... Исмејавала јо његове снове и навнке за размишљања у животу.. . II поред свега тога Цезар је упоређнвао Лауру са оном чији му је долазак бно обоћан и коју је носио у своме срцу... са оном, чнја је глава била увек у најлепшој светлости... чије је лнце била сушта доброта и благост, а душа само улепшани отсјаЈ' његове душе... Затворио је очи... Она је одмах бпла ту, са својим гласом, који је заносио... и са свој1гм осмехом који је далеко и далеко обасјавао пут њиховог жнвота... II кад је после отворио очн његова жена изгледала му је гротескна под велнкшм сном, који је она носила бедно, као што се неко повпја пред оделом које га угњетава... Мало помало увидео је да је Лаура неправедна и рђава према њему. Није герошао дан, а да му она не прнреди какву сцеву. Био је несоећан. Ах, зашто се оженпо? Жалио је што се одлучпо на женндбу у једном часу слабости... — Трсбало је да чекаа!, говорно је себи, да још тражпм... још много... Сазнавши за њенс име, ја бих одмах прстрчао цео свет п нашао бих је- Морао бнх да је нађем... Била Је дошла четврта јесен... Једног поподнева седео је на сунну пред својвсм замком... Држао је отворену књигу на коленгема. Нпје читао, јер није био опособан да одвоји свој дух од своје сопствене несреће, и са очима, које су глелале далеко и далеко... он је пратио са дна свога бола и очајања сјајну слику, која се губила на хорнзснту његовог упропашћеног живота... Наједанпут се подигао вихзр на алоји, посећи прашину и један липов лист поче да се окреће више њсгове главе... После неколнко тренутака колебања лнст је пао на отворену књигу... Цезар га је дохватно махинално и бно је готов да га баци на земљу... Алн му се >чи, наједанпут рашнрнше... Опазио је слова као филнгране... На листу је бнло исписано једно пме... њено име! Ах!... Вила га нпје слагала... Био је збуњен. Дрхтао је целпм телом и срнцао је жудним погледнма: — Л... а... у... р... а... Лаура!.. Моја тетка могла је да изведе морал из ове лепе приче, али Је била веома паметна и задовољнла се да извуче своју бурмутицу и да и мене понуди... Прнмио сам бурмут из учтнвости... ... После сам, убрзо, осетио да сам мање нес,рећан... П. Незелов

11Л1ИП1

Зека купу!е капу

Сад прод излог зека ступи, хоће шешир нов да купи.

2. Д <внкуЈе газда-мачку: »Молим капу подугачку«.

3. У зечмћа В (рашке ушн свака капа сад се бупги.

4. Помаже му мачја шапа, ал' је мала свака капа.

5. Свеједнако мачак мислп најзад мисо добру омисли. Лесет 5абука Плта тетка-Мнца малог Тхжицу који јој је дошао у госте опет после дугог времена: >Слушала сам, Хокице, да си ти најбољн рачунџнја у школи. је лн то истина?« »Јесте, истина је«, одговара Ђокица и поносно се смешка. »Па лспо, да видимо како ти то рачунаш...« хоће тетка да се уверн: »Ја тн дам десет јабука, тн јопедеш три, колпко ћеш иматн после тога?« Ђокица, без много размишл>ања, одговара: »Имаћу десет.« Тетка га исправл>а: »Ннје десет, Ђокнце, него седам«. Али Ђокииа остаје упоран; »Не, тетка, имаћу десет«. »Вараш се ТЈокице, размисли мало«, опет ће тетка. »Не варам се ја, ево да видиш«, објасни Ђокица »три ћу имати у стомаку и седам у рукама, што чини укупно десет...«

б. Цнлиндер му сад натуче неће више да се муче.

|Деца и њихови при)ател>и

— Не, жао ми је, алн мама ће до. ћи по мене. — Мораћете ми дозсолити да вас повезсм једног дада... али ускоро! — Можла у недељу... А сад бн требало да се вратимо, зар не? Он се послушно аижо. И помажући јој да се днгне, с«ећајући финоћу њених руку, прошаптао је: — Радовао бих се да једног дана видим 1'лропу. Када сам био на ункверзнтсту, хтсо сам да постанем ннжсњер н да одем у Бразнлн_ ју, и Кину, и свуда. А.ти... у сваком случају ићи ћу у Европу. Можда ћу вас срестп тамс-, и показалн би сте мн шта све треба видети. — То би мн прнчинило много задовољства! Ах! ако би она зажелела Европу, он би је ствсрио п донео јоЈ иа златном послужавнику! Разговарао је телефоном са њом

Љегови шефчви су истс. онолпко хвалили њогову марљпвост л његову пр. нинљиоост, колико су грлила његову <Ј»антазију. Говорнлн су да је игто толико луд и заиесвњав као да је песник. Пе само да ое усудио да богохул« великр приниипе конструкпије кога куће Рене. Дарак, не само да ;е вечито 6ун» цао о »лепим, дугдчким линијама«, већ је тврдио да би продавајући кола по што могућој ниж<>ј цени, зарадили много више иовапа. 1»Р0в године он је само био дирвкторпомоћник, алн је имао један део капитала, а п.егон таст ввличанстве! л стари Херман Велкер, имао јв још већи. Било Ј'е вплл тешкл ућуткати га, чак и кад јв гозорио претседнику. »Ако продуж«»те. да Фабрикуегв аутом< биле, који .тиче на старе окло пннце, доживећете банкротство«. Покушавали су да откупв њвг^

»сада је требало инсталирати новејве акције, н Сгм, који јо бно закст

Сиротица Куцају на врата отвара нх бата. Бата пита: »Ко си?« Девојчица боса комад хлеба ггроси. Образн јој бледи Саме дроњке носи њој би било доста колко птиии проса. Али мали бата са срием од злгта које мпого вреди п< гостиће госта малога у беди. Девојчнпа мала захвалиће бати: »Хвала, бато, хвала, Бог нска ти плати«. Њој ћо рећи бата: »И други пут сврати, покуцај на врата...« Г. Тартаља

машннв у компанији Ревепаспон. Шетао се с њом аутомобилом. и био је врло обазрив, ма да је једанпут чак ишао седамнаест мнља на сат. Вечерао је једном код Велкеровчх, у соби са резбаним стубовима, која је потсећала на неки ресторан, и Сам се побојао да Фран не изгуби ону внткост ако је увек буду ранили ћуркама, филованнм купуом н супом са кобасииама. У једном тренутку чап, сећајући се својих планова на техничкој школи у Масачусетсу, када је завршчо студије па упиверзитету, да обиђе цео велнки ссет, Сам је увидео, да је дожлвотно бно везан за Фран и за робсвањв, на који га је приснљавала нова индустрија аутомобкла. Са жаљењем је видео свој сан када јв хтео да личи на једиог јунака Ричарда Хардинга... Замнгаљао јв себе како на коњићу јашн уским планинским стазама, на две хиљаде стопа над магловитом долином, са качкетом и чизмама; на тропској кншн у малој колнби

матерпЈалом и челиком, морао .3 да со бани у бујицу фннансијсккт ксмбинаиија: облигације, преноса акцпја, позајмице, нсплате агената. Са Вслксровим новцем нза њега, добио је зз од сто капитала, прогласили су га за випе-претседннга и директора нзградњр; створио Јв прва кола са чети1>и врата и захваљујући њему, Комланија Реве-Т). сиои начинила је огромну сензац? 1 ју у Америцн за једну сезону п V току неколико годнна задржала в трговачкн успех. И ннкада за тпх двадесет годпна ннје крочио даље до Вол-Стрига, н заступства Ревеласнона у КанзасСити-у, што је све било бескрајно далеко од младе бразнлијанске шу. ме и пагода са бучним звониима. Али он је нмао одвећ много посла да би могао да се жали н успез је да убеди себе да га Фраи во-ш. и Самуел Додсворт је пронашао д» се снежна мећава ковнтлала >ко

цинканим кровом* са малом упат>е- Е У^ 0 . Бесно је затворио прозоре а

I ном ватр< м у мраку, док би пно уин ( са нек</м скнтпнцом господског рода. Али мислв су му се опет вра-

стрпао се у постељу, чекајући да се соба угреје. Његови покрети нису бнли више онако живи као нека-

УАИчна прскалица Дошао сељак у варош и угледао прв.н пут кола за поливање улииа. Најпре јестао зачуђен да их посматра, запим почне да се гласно смеје н да виче у сав глас. Окупили се око њега пролазници, па га неки упиташе шта му је, те овако внче. »Мени нијо ништа« објани им сељак «него погледајте, браћо, она кола тамо: док стнгну до куће нсцуриће им сва вода, а кочијаш, будала, ништа не видн!..«

Воћке, лозе, смреке, руже расад цвећа, семе траве — све првокласно, јевтиио. У свему гараатујемо Тражите цевовник Вртове, паркове — мање и веће уређујемо. — Нацрте бесплатно. Расадни« ,,Флооа" Шуматовачка 99 — Београд.

КДГ.О ПОСТЈЈЕМ ДОБПР СВНРДЦ Ову књижицу беспп а тно шаљв фабрина музични* инструмената Шјпе1 г НетоИ у Марибору број 162 В свакоме пријатеп.у глазбе свеједно да пи јв почетнин или напредник. Тражите је одмах ебичнОм дописницом.

1Л а ) м у н Нски всгат кројач сагано једном мај.муну шарено н смешно одело. Иошто га је обукао, мајмун зажели да се вндн у огледалу. »Заиста сам леп«, рсче, >пи млади господин не би сада био лепшн од мене«. И сч позове дочака да се огледну и да тиде који је од њих доојице лепши. Дечак пристане и ступи са мајмуном прсд оглвдало. • ——- - 1 Ма.јмуи стао да намеигга шеганр, да поправља всгатачку косу, да правн љупко лнце, али му је све било узалуд. Дечак се насмвЈа а мајмун љутито повиче: >Фуј гадно оглвдало, зашго лал;ош?> и прн томе со огледало овлажи њег <ЈВОм паром толико да се нпшта внше у њему није вндело. »Знао сам Ј'а то« повиче сад весело мајмун«. Није нстина да је моје лице ружно. него огледало ннје било чисто (Од Гадерта)

Ш0Р

, тиле на Франу, на њену злаћану ко а Ј» и коса му је била седа и добр >

прист &Јала уз свилене пнжаме, којо му је Фран на силу куповала. Осећао се добро и није био нервозан, али би му човок дао више од педе. сет година. Фран јв спавала далеко, у другом кревету, који Јв бно од ораованв и украшен драперијама од жу« те свиле као и његов. Сем Јв погле* дом гсрелетео собу. Често му је до.

Сека и њен пас бернардинац

II р т а ч Малн бата црта пилиће н пловке црта без престанка и ломи оловке. Толико пилића пловки и плована не би могли појести за годииу дана.

1Леђ у лругарима — Шта то радиш? Ко је то још видео, да се мармелада премазује преко хлеба са бутерол! — Ја то зОог кризе: тако ми је кришка хлеба довољна и за мармеладу и за бутер...

У великоЈ вароши Дошао некн сељак у велнку варош и потранси себн коначиште у великом хотелу. — Желео бих једну собу, рече. — Можете добитн број 69 на четвртом спрату. Соба је сасвнм удобна; можете се служити лнфтом, одговорнше му. Сељаку није бнло све сасвим јасно, па ипак он хтеде да се обаввстн о томе када је вроме ручку. Известнгае га: >Доручак од седам до једанасст, ручак од једанаост до три, ужина од три до седам, вечера од седам до пола ноћи...« — Дођавола, ускликне сељак, па ја нећу нматн ирвмоаа аа да

на страсне руке, на њене усне, које су се непрестано пућнле, на њено б^рбљање, којв би се намах чретворило у мистериознп ћутање. па њену сигурност, која га је укроћавала н узрујавала. По финој новембарокој кишн, пенТЈ »али су се дуж камене обале реке Чалосе. Оурази Фране су сијалн за-

довољно, «1 она је безбрнжно певу- ј лазило на У м да се запнта, да лз шила, али када су се зауставилн | она одвећ раскошна, али уоп« да Л1 сматрају гомилу ишчупаног , пгге свп ђ ао М У се та Ј н>вгов луксуз, грања, које је река носила, Сем је ' Ј0 Р Је би ® ве доказ в» 0 г»вор 'сетио, да бн требао да се покаже ;У спе * а » ве " зато што Ј е био у харкао заштнтннк. Она је бнла одвећ ножна н сувише драга, да би могла да претрпи ову јесењу кишу. Крај св л га кожног капута пребацио је преко ње. — Вп сте свакако скроз мокри! Баш сам ја грубнјан што сам вас нзвсо по оваквом времену! Она је бнла сасвјтм блнзу њега, и осмехнула се: 7 Лли то Фран се покренула, уздахнула « »У ™ " ,на * ст бесно је зарнла очн у малн јас.тук, :Г„УГГс^'е^р Гно 1 ' *»» — * «7 - Ок! ае нолим зас- ре,е опа мало увређена, и она њена л«п« \* * мирноћа намах је ишчезла,

И сада је са задовољством посма* трао шез-лснг, преко кога је бнла пребачена хал.ина од зелено-среб[>ног ламеа, пнсаћи сто са укуснта! прибором у стлу енглеском, сто. чнћ покрај Франнне постеге са путничкнм сатом од корњачине кости, цигарегама н последњлм ромапнма, купатило од црвоног фаЈав«

— Фран, треба да се удате за мене! Она се измаче испод његовог 1аклона од огртача, и раширивши руке, рече мало злобно: — Заиста? Је ли то неки нов закон? — Да. — То шампиои Јела говори! Или машат аутомобила! Он јој је одппорно врло озбнгно: — Не, просто Један обнчан смртни човек, којн вам каже, да вас обожава! Оиа га је нетремнце посматрала, усрод ове високе траво, ншибане и повијене услод кнше; посматрала га је без икаквог стида, алн је наједном бризнула у плач ,покрнла је шше рукама, и док је он мало новошто брисао образе својом огрзм•ном марамнцом, она му је кроз плач казала: — Ох! Сем, драги мој! Имам толико ствари којб жслим. Хтела бих да нмам цео свет, а не само Зентг! Не желим да будем самс. добра жена и добра мајка, и да се задово. л>ио| овнм паланачким жив«»том! Хоћу да имам раскогаан живот! Вслике хорнзонте! Да ли бнсмо могли, ла их заЈедно пстражимо — Да, рокао је Сем. ГотнИе 19(>\ када су Фран и Сем билн ожоњени већ пет годнна

вало да повратн свој сан. — Не трсба да се мучиш, речв он. II својим умилним гласом додаде јаче: — Тн знаш, да не можеш впше да спаваш. П.р<»буди се н уживај! Пређн на твоје велике проблеме човечанства н на јутарњи греп-фрут! Она је села и гледала га је са оним чуђењем да Је удата, којв ннкако ннјв мог.1& да забмрави, покушаваЈућн да аевање претворн у оомех, гладећи своју кратку косу, која је још увек била пепељаво плава, без н једног седог влакна. Ако је Сем нзгледао ста^ијн за својо годнне она је изгледчла много млађа. Тада, »925 године имала је четрдесет годнна, али овако сва оужичаста после спавања изгледала јв да нома више од Т1 »идесет једне. — Доручковаћу у постељи!... Шта, ти опет пуптш пре доручка... Нисам доручковала у П (>стел >и од Јуче, зсвну « на љуОо .чно, док је »н пробацио ногс на свнлсни покри. вач н запално ингарту. — ;и останн још у постелл... Волео бнх кад бих и ја то могао. Прок.1в)о врсмо! рече он, приближнвшн јој се, гладеКи је по к/**и и додирујућн својим необрнјаннм образом њено фино лице. Ного. рецн мн, да ли сам нкала помшшвао да тн кажем. ла те обсжапам7 — Пусти ме да се сотпм... Не, мнслнм да ннсн. — Дођавола оида! Почнњем

да

и и сле и>ђоња њнхова два дете _ _ та. Вкили н Брслта, Сем је инао ; (1пвам 'р*св1ав". Рећи олма чојој лв чдлржи вешку борСу у кониа- |секрота^'" п» ме сутра аотсет. вил 1'шиишил (Наиавикесе)