Zemunski glasnik

220

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Зе.чун. За сутра, у Понедељник, је заказана скупштина варошких заступника. На дневноме реду имаде, као што чујемо, више врло важних предмета, који јако засецају у економни и друштвени интерес наше вароши. С тогаи јављамо за сутрашњи тај састанак општинара још у напред, препоручујући им да не проПусте до!ш на исти у пуном броју. Предмети о којима ће се сутра већати, као што рекосмо, сви су важни, но најважнији чини нам се, да је тај, који се тиче варошког зида. Управа ФортиФикације добидајеналог, да тај зид путем лицитације заједно са земљиштем около њега прода. У то земљиште спадају и шанчеви од Дунава све до Бежанијске капије, и продаће се приватним људма на комад, ако неби општина тражила, да сво земљиште заједно са зидом пређе у њезину својину. Ако би то општина пропустила, онда би могло отуда велике не ирилике за варош бити. Ми препоручујемо славноме заступнигатву нашем да ту ствар у зрело разматрање узме. Држава Ке општини, о томе смо уверени, зацело сваку олакшицу у том обзиру дозволити. Но ни под којим начином не сме она допустити, да земљиште ФортиФикациј е у другу руку а не у њезину пређе. — Јављено је, да је г. др. Валтазар Богишић, школски саветник и главни управитељ училишта у овом генералату, званично обилазио подчињену му област. Тим поводом дошао је у Уторник и овамо у Земун, а ономад у Петак вратио се у Темишвар. У идућем листу можда ћемо што опширније моћи јавити о том путу г. Богишика. — Са својим расписом препоручило је војено министарство сађење мел>а у војеној граници, и да би се ту та грана нољске привреде што пре увела, обећало је, да Ке општинама дати безплатежно потребне разсаде. И наша је општина искала, да јој се разсаде дају, од којих је ово дана више од хиљаде комада дошло из Беча. Пробе ради посађено је више стотина комада у општинекој башти, а неколико је партија уступљено приватним особама, које су раде да чине покушаје на сопственим евојим земљиштима. — У Понедељник почело је каламљење богиња деци, које врши по пропису варошки лекар у бвда-

шњој болници. — Досад постојека главна војничка стража пред конаком генераловим од неколико дана је укинута, ваљда за то, што је Земун престао бити утврђено место. — У Понедељник у вече хтедоше неки зликовци да похарају кућу једнога Горњоварошанина. Већ је био један од њих у соби и пробио је орман, где су новци, кад домаћин и домаћица, који беху негде на селу, вратише се дома, где жена опази кроз пенџер , да је неко у предњој соби. Док су на сокак трчали да дозову комшије, и док су се ови скупили, зликовац побегне преко плота. Следивши трагу босоножном, који се могао видети у мокром земљишту баштинском, наиђоше у јендеку надвојицу, који се чињаху као да спавају. Један је био Земунац Стеван Ст., други Србијанац Димитрије, који је до скоро био слуга у реченог Горњоварошанина. Обадвојицу одвели су у затвор. На испиту искаже Земунац, да га је Димитрије наговорио, да га још оне ноћи превезе у Београд, што му је овај и обећао. Но најпре хтео је Србијанац да понесе кушуље његове, које се још налазише у кући газдиној. — На Спа совдан после п^дие удавидо се у јеп деку близу Тошиног бунара једно девојче, именом Хрисгина Благаић, а у исто вече пао је са галеиа матроз Никола Булгаров, родом из Карансебеша, и удавио се. Нађено је тело му тек други дан после подне. — Као што чујемо, издата је строга полицајна заповест, да се утамањују сви пси, који неМају овратника. Који је рад да му је исето обезбеђено, нека се стара за овратник. — Из Панчева нам јављају, да је тамошњи парох, г. Васа Живковић, иостао протом панчевачким. Ми се радујемо том наименовању, јер се бројимо у личне при јатеље г. Живковића, и што познајемо његове врлине. Панчевцима пак честитамо, што знамо, да им је давнагања жеља испуњена. — Из Београда пигае нам нага дописник: Ево вам кратког извегатаја о свечаности коју су Чеси овде приредили у славу и корисг њиховог народног позоришта. Беседа је у главноме испала сјајно. Иублике је било доета, или да кажем било је онако и онолико колико се брат брату одазвати може. Реч коју је један брат Чех говорио пред сакупљенима у главноме овога је садржаја: Да је славенским народима је-

дини спас у њиховој слози и љубави. А та слога и љубав донеће нам Славенима те вајде, што ћемо се отрести тирапизма, који нас на сваком кораку пречи. Беседник се узда и нада у пробуђену свест Славена што ће она и учинити да к својој цели што пре дођемо. Један од тих чинитеља, што помаже да се у народу буди свест, јесте по најглавније народно позоришге, које л^ивом речи проноси мисао слободе, братства и јединства, и које најпосле доноси то, да народ нокаје старе грехе и оправда се пред историјом да је способан да жиии. И да ће бог и доћи ће скоро време кад ће Срби моћи да освете Косово, а Чеси Бело брдо. На послетку ова је беседа зачињена једном скандалозом. Никакав проФесор познати К. Ц. после једне здравице (која му није примљена) — најгадније и најсрамније зачинио је ову беседу тим, што је реко да он неверма то југославенство и казао је још неиЈто, што се ја стидим изрећи. Ал то је и човек коме то исто и приличи. Чист приход од беседе износи 70 до 80 дуката и поелаће се браћи Чесима у Праг на зидање позоришта. И она браћа, који не могогае доћи на беседу, послаше своје прилоге. Пољаци, који живе упутрагањости Србије послаше такође прилоге. — Из Београда нам стиже јога и овај доиис од нагаега дописника: Ономад дође телеграм из Цариграда, где се вели ово: Порта је закључила да е Грчком прекине сваку свезу, ако Грчка прими у своју народну скушптину и дванаесса критских иосданика, који су за исту изабрани. Хоће ди се Грчка побојати тога, или ће примити заступнике јуначких Крићана? На то ће нам најскорије време одговорити. Ту вам вест најпре јављам јер је и веома важна. Сад коју и о напшм домаћим стварима. У министарском заседању покренута је важна ствар, на име, да се стари устав замене новим. Ствар је важна, али опет не могу о њој баш нигата говорити. Од 10. овог месеца па за седам дана биће годема маневра у пољу Баничком. 1>о/ке! хоћемо ди кадгод и ми шго изманеврисати ? Куће на бивгаој варош-капији почеди су већ ругаити зарад повдирења улице. Није вредно, ади баш кад би се смидовали на „нивдте духом.,, требадо би да узмете број 54. „('ветовида" од 7. Маја па да видите, како помоћник пожаревачки веди. да је доиис из иожаревца у „Знм. Глас-