Zemunski glasnik

221

ггику" не иетинит. 0 сиромах! Где ее год има и најмање иребацити полицији, ту се онда одмах ночне полицајски и да брани. т. ј. онако као што полицај може да се брани. (Ни смо читали „Световид," али можемо мислити, каква може бити то одбрана против истинитог Факта. Ми опет изјављујемо, да је оно све сушта истина и имамо највеће поверење и јамство V лицу нашега г. дописника. У.) — Чује се, даје Њ. (н. кнез Михајило наумио прогласити закон, по коме ће сви странци, који су иод српском јурисдикцијом, смети непокретних добараимати. Пут Јов. Ристића до садајебезуспешан. У Бечу Берлину не упуштају своје јурисдикције. Но како је Русија уступила, као што смо већ јавили, то се можемо надати, да ће јој следовати и остали дворови. — Из Неготине пише нам дописник наш под 4. о. м. Ноћу између 28. и 29. Априла беше у целом срезу иоречко-речком у окружију крајинском таква страшна олујина и киша, какву најстарији људи наши незапамтише. Горски потоци, особито Орешкоиица , набујаше и прелише тако, да су целу долину до Доњег Милановца потопили. Штета је велика, коју та ноплава ио долини, па и у самом Д. Милановцу почини, где је и више кућа поплавила. У Д. Милановцу однела је вода државно сеН "о заједно са зградом која је томе припадала. Укупна штета рачуна се на 2700 дуката. Вода је тако хучно и брзо јурила с брегова, да је по читане крајеве шума из корена чупала и собом носила. И куће што под брегом лежаху збрисане су у маху с лица земље. Највише је страдало село Горњане, Само жалосна иримера ради навешћу пропаст куће горњанског попа Иве. Та страховита бујица однела је кућу његову и њега самога, и 1вегова еина и ћерку његову од 18 година. Попову ћерку нашли еу мртву два сахата ниже села код Рцдне глаее код Милошеве куле, а попа и сина код села Клокочевца претрпане у песку. Наравно, тело им беше испребијано и јако оштећено. И из околних села сшжу жалосне вести, где је такођер више л,уди живот изгубило. Као што се чује, дпадесет душа беху нгртве те природине јарости. У Понедељак и Уторак ненрестано пловише крај Радујевца низ Дунаво чигава дебла заједно са читавим крововима, вратима и шта је још вода захвагила. Сељаци из Радујевца, и мало и велико полетеше на обалу

Дунавску и хватају, што вода носи, а људи опет са чамцима на сред Дунава. Кажу, да је сваки од њих једно на друго 20 кола шумских дрва нахватао. За сада вам не могу још све поуздано казати, него само како се чује. Наш г. Начелник отишао је данас сам тамо да види где је и колика је штета, па да се страдалницима помогне. (Дапис нашега г. дописника допуњавамо још извештајем кога доносе званичне „Србске Новине" од 2. Маја: „Села: Масна, Тополница, Клокочевац, Рудна Глава и Горњане претрпила су велику штету; воденице , ваљавице , плугови однешени; људи и деца многа подављени. У Рудној глави је једна деврјка и једно мушко дете удављено; у Тополници однешено је двоје деце и 10 кућа, и све сељачке справе и зграде. Путови су искварени, а колика је управо штета и колико је људи подављено, још се извесно не зна. У.) — Из Сарајева пишу нам, да је доисТа на архијерејску столицу босанску , смрћу кир Игњатија упразњену поставњен владика зворнички. Капија је похитила да тај Ришћанима неповољни глас што пре у својим новинама саопшти. Народ босански желео је, призренског владику на том архииастирском месту видети, који је човек ваљаН и оггште поштован. Од Дионисија не надамо се, да ће забатаљено стање наше цркве поправити, нити ће хтети и умети да настојава око тога, да се једном вероисноведна раваоправност у дело приведе. Кир Дионисије могао би мнења Сарајлија о њему преокренути, кад би се заузео, да се звонара на новој цркви сме сазидати и звона нодићи, рад шта досад никако не могоше до.звољење добити. То би за њега лепа прилика била, да стече новерење код народа, као што му је у дужности, да постојавша консиеторија ускресне. — Крајшници, Ришћани и Кршћани (у Краини зову католике Маџарима) јако жале за Ахметпашом , бившим мутесариФом бихачким. У БоСној мало је ваљаних чиновника, овај је био један од најбоЛзих. Ненријатељи сваког напредка и правде, зулумћари Турци, не могоше му опростити, што није чинио разлике због вере. Незнајући како ће му друкчије да нашкоде, потпустише једну удову Туркињу из Бишћа да га оптужи, да је њеног мужа злоставио, усљед чега је умро. Судском иеграгом посведочило се, да је Ахмет паша невин. Туркиња удовица искаже, да су је Турци Биш-

ћани наговарали, да оклевета нашу. Жена допала је казни, али није ни Ахмет паша више мутесариФ бихаћки, а Турци Бишћани показаше за то своју радост разваливши неколко дана пред ускре 3—4 хришћанске куће, које је дозволио Осман паша да се подигну на пољани близу њемачке међе. Ришћани трговци тужише за то у Сарајепу и ишту од везира заштиту, иначе ће се иселити у Њемачку. 500 аскера опремљено је усљед тога у Бишће. Но не чује се, да ли је који од зликоваца Турака каштигован. — Пре неки дан оевануше црквенИ тутори у Крупи са особитим даром њиховрј цркви учињеном. На црквена врата обесио је неко мртву вашку, коју је мудир скинути и бацити дао, почем то тутори не хтедоше чинити. Хвале се Крупљани са својим мудиром. Овај као и приједорски и брчански, два брата , најбољи су мудири у Босној. — Госп. др. Кечет, који је пред ускрс политичним послом отишао био у Цариград, вратио се у Сарајево. — За члана државног савета наименован је из Босне Дервишбег из Травника. — У последњем броју нашега листа јависмо, да је у Пожеги бујица 80 кућа потопила. Сад се поузданим изветтајем обара онај телеграм. Само је неколико кућајако пострадало, али ни једна није порушена. Сва штета рачуна се на 200.000 Форинти. — У проШли Четвртак освануо је у Загребу споменик Јелачића бана окићен стотинама венаца и са црним заставама. Полиција је прекинула певање, које је народ таман започео. Задушнице беху у цркви св. Марка. Многобројан се народ искупио. — Велика евечаност ческога народа у златноме Прагу — свршена је, али ономе одушевлењу и љубави, коју Словени — брат брату показа, још нема и неће бити краја. Ми ћемо у идућем броју донети опширан извештај те народне свечаности, на којој се и глас српских заступника чуо. Говорио је Суботић, Кујунџић, Гершић, Чарка. Поводом те свечаности биле су на исти дан у славу и корист чешкога народног позоришта беееде у Новом Саду, у Карловцима и као пгго смо већ јавили, у Београду.