Zemunski glasnik

352

— На захтевање српске владе путем ц. кр. конзулата у Београду пештански је суд својим решењем из судског заседања секвестовао сва добра раскнеза Ал. Карађорћевића, Павла ТриФковића и Филипа Отанковића ,који су окривљени због саучешћа, односно са кривице њихове о убијству кнежевом, да би се тиме накнадила штета, која је тим делом нанесена српској влади. Одтуда ће се наплатити и трошкови судски и један овдашњи адвокат као куратор у заступању интереса српске владе и један управитељ, адвокат Вишња у Пешти за непокретна добра њихова. — Српека Матица држаће своју главну скупштину сутра 2. Семптембра. — Фонд уједињене омладине српске износи до сада 2421 Фор. 41 нов., 5 наполеондора, 8 дуката и 50 Франака у злату. — У Иригу је умро парох Мојсије Моловић. Своје имање оставио је већином на добротворне цели. Осим дугога, оставио је у Иригу своју лепу кућу општини за парохијални дом и уз то 300 Фор. да се интересом оправља на њој, што треба повремено. — У Загребу ће отворити на југословенској академији и четврта година права, одакле ће се моћи на сваки универзитет прелази ти, По налогу владе скинута је хрватска круна са дворане саборске, и на то смести1,не угарску круну. — Познату библиотеку Куку.певићеву у Вагребу, богату особито у рукописима и систематично уређену, узима сада југословенска академија за 20.000 Фор. Већи део те суме исплатиће сама академија, а остало ће се допунити прилозима родољуба. — Из Пеште се чује, да ће се тамо почетком Новембра делегације састати. Пештанска вармеђа неће да нредузме нову регрутацију јер нови закон за војску још није обнародован. — На грсподарственој изложби у Хицингу крај Беча беху између других рад свиле, коју су изложили одликовани: сребром државном медаљом г. Херманстал из Пове Градишке и г. ПЈпилер и син из Осека: г. Антон Вукашиновић из Осека с три дука-га; са два дуката господарствена братовхптина иетрии.ска и г. Крамер из Вемуна, — Чешке владике намеравају ставити влади интерпедацију, вдта се догодило од 1867 г. с остатком годиштвега износа чешких зак.^ада за веру, науку ц народне школе, којр до' 20 милиона износи. Владике сма-

трају ту закладу као имаовину земаљску и не могу одобрити, да се на ишта друго уиотреби. — По новијим вестима о бугарском устанку зна се , да се силни момци са свих страна купе на Балкан. Пре три четири дана прешла код Лом-Паланке велика чета Бугара, побила се с Турцима и продрла потом у Балкан. Бугари имају и своју привремену народну владу на Балкану, која је предала нретставницима великих сила у Цариграду меморандум, где разлаже побуде устанку бугарском. Путници пак, који дођоше ономад у Петак са орша^ вачком лађом, са долњег Дунава, кажу, да с-у бугарске чете свуд потучене. — Румунска војска умножена је услед кнежевог декрета и једном артилеријском региментом и жениским батаљоном. — За турског ђенерал-консула у Пешти биће г. ДанихеФендија, досадашњи начелник дипломатског одељења Дунавилајета, наименован. — Наш ће свет још памтити конгрес мира, у Женеви. Сад ће бити опет други конгрез и то у Берну, који ради за мир и слободу свију народа. — Гарибалди је врло не стрпљив. Он жестоко пребацује својим пријатељима, што га прошле године не разумеше и што нису енергично напред пошли. — Царско-руским указом даје се свима војницима, који тринаест година служе, одпуст на неизвесно време, а онима, који су тек десет година под оружјем, такав на опредељено време.

НАРОДНА ПРИВРЕДА. Бсч, 31. Аугуста. (Тедеграм.) Банатска шеница у Вечу, 87|89 -Фунт. 5 Фор.; бачка гаеница у Ђуру, 84 -Фунт. 4.40; Ст. београдска шеница у ЛацендорФу, 87|89 -Фувт. 4.90; визелбуржка шеница у Вивелбургу, 815 -Фуит. 4.50; пештанока шеница у Пешти 87|89Фунт. 4.75; олов^чка шепица у Бечу, 88|89 -Ф -упт. 4.90. — Раж, у Бечу, словачка 80|81 -Фунт. 3.70; м!)рхфелдска 78 -Фуцт. 3.00. ™ Словачки јечам у Бечу 70-фунт. 3.40 70|71 -Фунт. 3.45. — Маџарска зоб, транзито, 45-љунт 1.82, 48 -Фунт. 1.95. — Промет у ЈцеЈшци беше 20.000 мерова. Стање воде Саве. Код Земуна: У Петак 30. Августа: 3 ст. 9 пал. над нул, Суво. „ Суботу 31. Августа : 3 ст. 6 пал. над нул, Суво. „ Неде^у 1, Септембра: 3 ст. 3 пал. над пул. Кишов. Код Мцтровице: У Иетак 30. Авгуота: 2 ст. 5 нал. над нуд. Суво, „ Суботу 31. Авгусга : 2 ст. 4 пал. над нуд. Облачио. „ Недељу 1. Септембра: 2 ст. 4 пал. над цул. Кипгов. Код Сисва: У Петак 30. Августа : 1 ст. 7 цал. под нул. Кашов, „ Суботу 31. Августа : 1 ст. 8 цал. нод рул, Суво, „ Недељу Ј. Сецтембра: 1 ст, 9 нал. по^ цул, Суво.

Земуи. Од стране председништва пољоделског друштва ^мунског позивају се чЛанови истог друштва, на главну скупштину, која ће бити у Уторак .'Ј. (15.) €снтс *лбра у нод О часопа нре кодце у магистратској дворани. В^радшите, 28. Аугуста. (о. д.) Шеница и раж у нашем с])езу ове су године прилично родиле, премда не онако као лане. Но у јечму оскудекамо, једва гаима толико, да се домаћа потреба намирити може. Што се каквоће жита тиче, то је оно много слабије од лањскога и има главнице, али ражје добра као и лањска и то с тога, што је оборена пре, него што наступише кигае. И цене храни знатно се разликује од лањских; жито се нлаћа по 64 — 68, раж по 46—47 гроша 100 ока. Код нас се ееје раж само у гдекојим селима, тамо где је земља пеековита, те није за жито. Још пре пет-шест година хранише наши сел>аци свиње са ражи, јер са свим малу вредност полагаше у ту робу; но кад видоше, да се и та роба може на страни продати, поклонише јој већу пажњу. Последњих година знатне се количине ражи, које су са наше скеле извожене. Дане једац милион ока. Кукуруза ће ове године бититолико, колико најстарији људи не памте. ,Депо време, што сад имамо, доиринеће да ће и каквоћа бити добра. То ће по нас тим боље бити, ако устраје досадашња тражња за навде свиње, којих је цзвоз последњих месеца веома знатан. Од пролећа око 100.000 комада извежено је преко Базијаша у Штајнбрук код Пеште. Као што су сад иијаце на западу, одкуд дац на дан за надање цене јављају, слаби су изгледи за извоз хране из Србије. Сад ће још мање поднети износачима онај трошак при извозу, који наплаћује сриским ђумрук. Познато је да при извозу шенице и ражи сриски ђумруци 60 пара царине и 25 пара таксе од 100 ока наплаћују, и то у пореским новцима, што чини у чаршијској вредности 4 'Д гроша. Цене као што беху лањске могу то поднети, но у обичним годинама са свим је велика царина, која данас 9% вредности робе износи. Кад се већ хоће земаљеко нроизводство с дацком оптерећавати, то некабар буде уме? реии, како не би тиме цзвоз постао не могућним. Овако велигса извозна царина од извоза доиста је нечувена,