Zemunski glasnik

Седмични преглед курса на бечко] берзи.

14.

15.

16. |

17. |

18.

19.

Из

А п ]

и л а.

Из

Дукат цесарски

5.81

5.74

5.72%

5.77

5.79

5.82

Из

Сребро

120,—

119.50

119.25

120.—

120.50

120.75

5°/ 0 металици

01.20

61.—

61,—

61.50

61.95

61.80

Из

Ови с кам. мај—новем

61.20"

61,—

01.—

61.50

61.80

5°| 0 народни зајам

69.10

69,—

68.80

69.40

69.80

Из

Акције народне банке

721.—

723.—

726,—

„ кред. завода

276.80

276.50

279.—

285.60

285.70

287.70

Нз

Лх>зови 1860. године

99.10

98,—

98.20

99.70

100.80

101.30

Ллшдон

122.80

121.85

121.65

122.25

122.80

123.25

ГГловидба местне лађе до 19. маја.

у 2 сахата ио иодне.

сахата лосле подне.

ОПШТА РУБРИКА. Уредништво не одговара за чланке, који се печатају нод овом рубриком. Господине Уредниче! У прошлом броју вашег цењеног листа изађе одговор на мој позив од г. пароха Н. Савића; јер као што и сами знате да сам га позвао да ми рече: шта хоће са „онаким" поступцимаЈ Верујте ми Господине да кад сам га стао читати, задрктах од страхоте и са зебњом читах га даље; јера мишљах — као што је он у нади — е ће ме тако „окаљати," да ни Богу ни људма ваљати нећу, те ћу још морати и куику „витезду" потражити да се оперем. Но ја, као и увек, уверен будући, да г. парох нема — ама ни близу — чиме би себе пред светом оправдати могао, похитах штованој публици — пред којом сам га и позвао — да јавим чиме се г. парох служи, да себе оправда. И гле, несам се преварио у своме уверењу. Г. парох изволео је рећи: „А такођер и одношај мој према једном „певц,у"(?) црквеном , иедопушта ми да се у полемику с њиме упуштам, који је већ за шест месеци као учитељ овдашњи и певац својим понашањем у цркви дотле дотсрао, да је једном од црквеног одбора закључак се морао донети, да нередима који се за ових шест месеци у обште , а особито при богослужењу опажају и догађају, на пут стане; јер јеи сам одбор увидио, да ојш нереди због незнања у нравилу црквеном већ престати морају." О, г. пароше! зар вам није сметало — казати ово? — Али тако је , кад човек мора и за трулу сламку да се хвата! Мени је жао изрећи, али шта ћу; — чиста ме савест гони да кажем: дасе мене онај закључак не тиче, као пгто то може и сам сл. одбор потврдити. Зато ево себе јавно пред цењеним читаоцима овога листа од такових потварања ограђујем. Па би још поново молио г. пароха да ми јавно у бррс наређа и исприча моје „понашање за ових шест месеци у опште, а Особито при богослужењу." Ја ћу макар и ту грозницу претрнети. Дакле , нека слободно одговори на сва она моја питања , што му пре наведох. На страну са шеврдањем! Беома се надам. да ће слав. одбор, који је закључак донео, у атар правде и невиности, хтети и од своје стране одбити то потварање. За сад оволико. Још бР1 прим.етио г- пароху да се утеши што мисли да сам „наведен од нечистих духова." Мене де наводи нико други, до ли моје убеђење. У Земуну 17. априла 1869. Алскеандар Куамановић, учитељ.

II з ј а в а. У „Застави" број 29. изишао је један лажљив допие, у ком се нашем компан. команданту подмеће да јо код образовања црквени скупштина сметње и неслоге нравио и много се у иослове исти утицао. Та то је бар опште познато, да та улога већем броју свештеиетка припада, почем употребивши глупост народа на своју руку, јавно говори да саборскдм Зсчкључцима није задовољио, једно зато што ио тима као што еамо каже, материјално знатно штетује, а друго што му никако у рачун неспада да руковођење цртсвени каеа из својих шака изпусти, а то ако хоћемо право рећи није ни мала ш&ла, сто педееет година хсако Граница постоји, руконоди свештенетво неограничено без икакве контроле те касе , пак шта миелите — чист рачун, ,адс'Ј?а каса, приход и раеход увек< једногласан. Ди-

Ференције једиом речи казати никад никакве нема, зато нису нужне ии поправке, добро се Фала Богу напредује, нека остане по старом, виче у 19. столећу већи број српског свештенства. „Радујтесја и веселитесја, овци са пастири своји." Кривицу бацити на компан. команданта у том смотрењу јест само иодло оклеветање. Он је са своје стране јавно учио народ, да је сад време, да се за своју цркву и школу живо заузме, средства нужиа набави и т. д., али бадава је све ноука недозрелом и поводљивом народу. У том истом горе наведеном допису наиада безобразни дописник још гнусније на част нашега ваљаног и у сваком погледу правичног Фервалтера и подмеће му, да је једног кривца тукао и даје тај у својој одбрани њему зајам са неколико бубатака вратио. Одкуда дописник те новости црпи, ми незнамо, мора бити од жена са бановачке пијаце, или баш има у споразумлењу својих једномишленика тај задатак, да на паметне и иевине људе лажи потвара, а неваљале путом јавности брани. ми га зато са овим иозивамо, да се иокаже и садржај свога дописа оеведочи, акојепоштен човек; неодговорили пак том нашем нозиву, онда публика нетреба бољег комеитара иреко његовога карактера. Ми само у толико за љубав истиие свакога уверити можемо , да је паш Форвалтер таковога поштеиог карактера да ни длачице неда пасти на себе, а камо ли да би се један кривац осмелио на њега руку подићи, и то у амту, с тим мање, што он иеиите криваца иикад сам непредузима; ако нема капетана, оно мора други један ОФицир бити. Истина је да се једаи лоиов противио, али то није први а неће бити ни ноеледњи; од како су батиие укинуте лопови су се обезобразИли и једном речи казати, саевим отели, пак зато опет није никакво чудо кад је свом свету познато, ал је чудо зашто донисник да тог лопова браии и сиромаком назива, ваљда зато што је из Сурдука и што је по миењу дописника невино затворен, заиета није ништа много сагрешио , само је једном Бежанинцу сав чоиор свиња (22 комада) украо и иоклао. Или га може бити доиисник брани зато што сад неотима него чопором краде, за отимање оваца каштигован је са нет година робије у Варадину граду, а за тај украдени, чоиор свиња незнамо какиу ће каштигу добити, то ће донисник и његови једномисленици боље знати. Ми само читаоце с тим иазљиве чинимо да расуде кога дописник брани а на кога наиада. Одавно ми то зназро да дописник и његова дружина на садашњег Феевалтера мрзи што је у својој дужности точан особито у емотрењу лонова, али и то знамо које Фервалтере он воле, у том погледу ћемо му кад своје име покаже један велики молбаи читати. У Ст. Бановац, на Цвети 1869. ИостојеЈш дрквених скунштпна »риссдниди.

$е г г $еђае*ецг! $п ђег ђГејхдеп гопп[ф'?л1()р{Г]"феп ^3[агг?Ггфе шиг1)е еше ©ат= теИЈЦфје ии* ђег* 21иђ'ф1чт"1: аи|де(1еС1: ЗЈПШс ФаОси. „Цаф фофЈеШт ин& апђеги ђеШдеп 2Вегђ'п, ©Ц), Јуоттсг (ЕЛ)и[1, ђсјц ©фег|1е1и 1)а ђегет!"

2)ег ©гпп ђгејег $пШи1&ег[е |фегп4 еги та§!гг4ег ?'СнЗ[аО: дедеп ђеи, иаф јећег „ђеШдеи 28еК)о" (гф гиИ: егиет &еИег 4 ги ђег .'раиб гп [н6тг[[е ^[атнгЈипдбро^иг* јеЈеиђеп ШгфепМепгг §п (егп. ©оИЈе ђег %г4гг4е Жег§ тсђ* еИоа 1аи1еп: ,Даф §о^)Јег1еп шгђ аиђеги ђеШдеп 2бегђ'и, ©гб ђет 5Шеј}пег игфЈ§, јоиђегп орјте ђа ђегеги." 2)ге§ шаге гпгпвејТхиЗ аи[гЦ1:гд пиђ ђеиШф; (ВДеге§ ђет Ог1е ап^ детеј|еп, бе,^ег*е§ &ег1аи[гд егпе нађеге ©гКагипд |иг ђ1е|ел ! деп, ђге е§ ^егчођгјф 6еШ[[{. ©етИп, гт ЗХргч! 1869. оархеп*! ваг.

9ач1С|П'0 Гн «^И>=С>сг*г*си1)и1:еи! гп ђег гиђтНсГ)(1 6е?апп1еп $арреи()аиШид. 3)ге|еГ6еи циђ ^оас (фоп ађдеЈгадеп, ђегеи $ап!:ен а6де[1о[јеи ииђ Ма*[{ен тађгјфешПф гп ^јЗеЦ ат ЗлићеЈлпагЈ! §и[аиг.теиде1:аи[1: шогђеи [егп, абег* |г*г|сђ де[аг*&1: ииђ ЈидериЈ^ шегђеп |ге гн „ђииНег" 2бег)е [иг пеие $Ме гп 33ег?аи[ дебг*а«!){. ®ге[е пеиде[аг64еп аНеп ^Ц^еггеиђШе шег^ ђеп етр[о()1еп оеп егиет 21 и [ д е [ [ е п е п М ђет '§ дедИШ.

Кго 1В04 А1јШ. 2. Е(1Јк1. Уот к. к. МШ1аг-СоттитША -Мајр81га1е 111 8ст1т луи-(1 1пепп(; 1)екапп1 §етасћ4: Ев тгс! 1'Љег Апвисћеп Дез Негга М. 0-. АДу. Ма1е Ху1с 1иг Ега Вгогшсз <Ие ехекиИуе ЕеШпеЈип^ <1ез јт ћ1егог1%еп бптДћисће вић (ЈгапЛћисћз-Рго1око11 2аћ1 329 уегге1сћпе1еп, ан{' 2150 Н. оеЈег. Ђ г аћг. §е8сћа1/.1еп Наиаез с1е8 ТћеоЛог 8о11аг гиг Негешћгт^ип^ (1ег ЕогДегипо; Дег (тсзисћвЈеНегш рг 42 Н. 0Ј1ег. ЛУИћг. N. в. ип!ег с1егуопс1ет 1о4г1сгои ћгасћ^еп 1Ј12Иа11оп8ћеЛ1П»'1П88сп ћстуПћц!, <11е Тегтии', Меги-аи?" с1еп 22. АргП, 18. Ма1 ип<1 18. .111111 1. .1. јсс1езта1 ит 3 ХЈћг Хасћ,тШа^8 ће! (Нсзет Ма^Гга+о т!1 4ет Всиђа^ге ап§еогс1пе4, с1азз <1ег 0-гипсИтс.ћз81ап <1 с1ег 1 , е11хи1ие1е11(1еп ВеаН1а1, ипс! сИс ЕсИћјсипо^ћеЗтетзве 1пег^ег1сћ1з 111 (1 е! 1 Ат18з1ипс1еп сЈп^езећеп \у(:г<1еп коппеи. 8етПп, ат 24. Магг 1809. Васћ т. р. Мајог-В иг§егте181ег. Коћћ т. р. Наир1тапп-Ап(1Иог.

Ипаппчна објава. Од високог војеног министарства дозвољено је са рескринтом од 26. марта 1869. бр. 1691. на предлог општине у месту Стари-ћановци 9. крајничке нуковније недељни ваш ар сваке суботе са свим у § 66. обртничког [>еда наведеним предмстима држати. Вашарно место је грчки сокак од канцеларије идућим сокаком горе , које се са овим на знање доставља. у Ст. Баиовци, 20/8. априла 1869. Трулшћ, капетан.