Žena i socijalizam

37

Аполоново и Атинино, очево убиство тиме што убија своју матер и Егистоса. Еринеје гоне Ореста због убиства материна и заступају старо право. Аполон и Атина, која по миту нема мајке, јер је готова искочила из главе Зевсове, бране Ореста и заступају ново очинско право. Ради пресуде, ствар излази пред Ареопаг, где се развије овакав разговор, у коме су изражена оба супротна гледишта: Еринеја: Тебе је пророк (Аполон) навео на убиство матере» Е Орест: Још ни до данас не проклињах своју судбину. Еринеја: Тако велиш сада, али ћеш ускоро друкчије говорити. Орест: Верујем, али те ми помоћи мој отац из гроба. Еринеја: Надај се у мртве, ти што си мајку убио. Орест: Двогуби грех је она навукла на своју грешну главу. Еринеја: Како то» Обавести о томе и судије. Орест: Она је убила мужа и убила ми је опа. Еринеја: И ти још живиш,. док она испашта убиство. Орест: Зашто је ниси гонила за живота» Еринеја: Она није била у крвном сродству с мужем кога је убила. Орест: А ја сам, велиш, од мајчине крви. Еринеја: Зар ше она, убицо, није носила Под својим срцем“ Зар се не кунеш драгоценом крвљу своје машерег Еринеје, дакле, не признају никакво очинско и мужевљево право, за њих постоји само материнско право. Што је Клитемнестра убила мужа, оне су према томе равнодушне, јер је он био странац; напротив, захтевале су да се казни убица матере, јер је Орест убиством матере учинио најтеже злочинство које се у старом родовском уређењу могло учинити. Напротив, Аполон стоји на супротном гледишту: да је он по налогу Зевсову ради освете очевог убиства убио своју рођену мајку, и брани тај поступак пред судијама овако: „На то велим, чуј моју праведну реч: Није мајка шворац свога детшеша, (Она само прима и носи пробуђени живот;