Žena

ВЕНА = зе

ражњу, а жеравица је, разуме се, од винове лозе. Говти се ивкупили око ватре, пијуцкају и залажу се малим рибицама и великим рацима, што ву их донели с мора у кутијицама.

Тада ће тек домаћин: — А море Симеоне, теби су испали лактови окрећући јарца! И већ му износи из собе капут: На, обуци, да те не гледам таквог.

— Имате добро око, господине, вели Симеон. Видели сте, да су ми испали лактови, а то није видео нико до ви. Али да имате још боље око, ви би видели, да су ми испали и прсти из ципела.

— Волим те, Симеоне, што сп тако паметан. Ево ти и ципеле.

— Оад да ми је још чист крагн и манжетне, па да изгледам као министар.

— Ако немаш других жеља, ево ти, буди као министар.

Буде да неко нађе господина Петку на улици: — Молим, господин Петко, гледајте да сутра управа штедионице прими моју меницу од 200 круна. Онај мој деран у Пешти никад доста. Послао сам му што је требало, али сад тражи 200 круна на испитне таксе п на не знам какве засебне колегије.

Господин Петко већ меће руку у џеп. А што би, брате, чекао до сутраг! Зашто до сутра 2! Пошљи ти дерапу сад. И немој му шиљати 200 круна, кад му треба на испите толико, ево ти 240, нек има дете што и да попије. А тип сутра донеси меницу.

Кад је неко већ сасвим поцепан, он га заустави: — Та ходи,човече, да те оденемо, време је! И онда д“је три пута толико, колико сви други, па га одену.

Тако је ишло две године и онда се оженио. Узео је сироче трговца, који је некада био најимућнији у вароши, па онда пострадао.

Вида није била лепа, али необично мила и равборита. У очима јој се блистала чиста, невина душа. Учила средњу, женску школу и донела му је парче винограда...

Годину дана живео је господин Петко са својом младом женом, да су му завидели. И изродио је 6 њоме красног синчића. Тада је наступео слом, Оно