Žena

96 ЖЕНА

што је морало наступити. Изашло је на видело, да је проневерпо 60 хиљада круна и затворише га.

На ноћ онога дана, није можда нико у варошици спавао од узбуђења. Неки су бранили господина Петка, да није проневерио. Други су говорили, да су одавна знали да је препреден лопов. — Трећи ву питали: Кад сте то внали, зашто сте се гостили од крадених новаца 2

та је после тога било, о томе бих могао написати велики роман. Но изновим само неколико листића из господин Петкова дневника, на који је пред вмрт написао речи: Дневник једнога осуђеника.

» »% %

20. јануара, 1904.

Признао сам све; показао где сам заложио и продао папире, и сад ву ми дали перо и хартију. Четири дана сам порицао; напослетку сам признао. Кавао сам све и сад је свршено.

Има истражни судац право! Није ми било до невоље, да онако урадим. Много, сувише сам много васлуживао у прво време на осигурању. А био сам вреднији и у трговини. Кад сам претерао у издавању, код прве мање незгоде заложио сам кредитне папире, који су били у благајни. Био вам уверен, да ћу их ускоро вратити. А после Тешко је било само први пут. Што даље, све је ишло лакше. Ал нисам се ни први пут много колебао. Има истражни судац право. Ја сам ужасно лакомислен. Ја нисам никада озбиљно мислио.

А зар нису били лакомислени и другиг Што нису и други вршили дужност и надвиравали ме!

не хартиј> није никад нико прегледао. Само су погледали вавежљај, и рекли: Да, да, овде су наши папири! Па се журили да што пре одемо на пиво.

Истражни судија рекао је, да ми је дошла мати, и бад кад сам све признао и кад је све доказано, могу с њоме говорити Казао ми је, да могу видети и жену.

Ја сам тупо гледао преда се. Он познаје моју жену, па ме је одједном прекорео: Шта ће сад радити ЗАО и шта сте ви урадили од ваше несретне жене