Žena

ЈЕТРА 107

метно. Свака за себе врло је слаба да отпочне реформу, јер лема довољно ауторитета према другима.

Ја сам овде изнела само неколико мисли о једном великом питању, али ће бити на овом месту још више пута говора о томе, јер сматрам да је „УЖена“ позвана да и у погледу реформе нашег одела заступа напредак, Али одмах додајем и то, да тај напредак, ако хоће да што пре продре у народ, мора водити рачуна и о нашем српском народном кроју. Јер нити сме, нити треба да то изгубимо из вида, иначе ће народ то ново одело тешко прихватити, После нека се иде даље.

о

На лађа.

(Вљравље м браж) Др. Славко Милетић. Вршац.

Једно повачко друштво путује у Београд. Лађа, ври од вебелог ћеретања младежи. На крову раштркане шарене групе лепих девојака и младића. У дну лађе, бливу крме, веди у страни г-ђа Јелена, удовица, која путује са својом кћерком п доктор ЈоваМовић. Г-ђа Јелена. Знам да не волете ту тему, али видите, ја од неко доба најрадије говорим о том. О сребном браку се не говори, о њему се чак п не размишља. Менп бар, док ми је муж живео, ни на крај памети није било да о том лупам главу. Али о оном непзвесном, још несклопљеном браку, о оном, који ће тек доћи, и који ће одредита судбину дв је младих, неискусних, бевавлених људи, — о том браку вреди говорити. Особито када су нам то двоје блиски. А нарочито, када је једно од њих рођено дете, моја радост и нада, моја утеха у старости.

Доктор. Ја вас потпуно разумем, говпођо. Али шта тражптеод мене, старог ножење2 Да вас посаветујем, да вас упутим ја, кој: брак познајем само из виђења 2!