Žena

1 БЕБА 109

Гђа Јелена. (0, ја ћу се задовољити и са неколико најглавнијих напомена. Паметном човеку јеи комарац музика.

Доктор. 'То што бих имао да вам кажем, то је ва сада само теорија. А ми теоретичари, — и ја, а на жалост и ви, госпођо, — баш у овом питању са свим смо немеродавни. Шта Бете! Младост се не осврће на искуство. А нарочито, кад срце проговорп. И младост гледа уопште на брак са сасвим другим очпма. Мена, када год премишљам о браку, излази пред очи поред женика и невесте неко трећи, којије важнији и кога ради се управо и склапа брак. Дете. А реците ваљубљенима, да они нису при склапању брака најглавније особе и да се брак пе тиче само њих Ви Бете их увредити, јер они у тај мах мисле само о себи, о свом блаженству,о својој срећи.

Гђа Јелена. Немојте пм замерити. То је сасвим прпродно. Па онда тај занос ионако не траје вечито.

Доктор. Знам, до првог детета. Прво им је дете и први учитељ. Оно им отвори очи и открива им велику тајну. И они сазнају, зашто су се састали и шта им је прави задатак. Но колико би више било сретних бракова, када би они, који се узимају, већ много раније помпишљали на децу.

Гђа Јелена. (О, па против. Онда би уопште било мање бракова. Можда мање и сретних, али извесно и мање несретних. Сигурно сте и ви од тих, који помишљају на децу и не жене се.

Доктор. Имате право. И ја сам помишљао на децу и нисам се оженпо. Знао сам, да потичем из породице, која је подривена наслеђеним болестиха. Знао сам, да сам и сам болестан и даћу наслеђену клицу унети и у своју породицу. Тешко мп је било одрећи се своје рођене среће, али сам и то прегорео, да не унесрећим једну жену, а овим ње још пи невину децу, (сетно) моју децу, која се нису смела родити.

Гђа Јелена. (, опростпте докторе. Нисам ни блутила, да ће наш разговор повледити једну стару рану.

Доктор. Не бојте се, госпођо. Њу је време већ давно завидало. Она ме само по каткад мало жигне,