Žena

ВЕНА 49

шкоме и према томе жеља, да читав женски род остане и надаље у одвисности и подређености према мушкарцима. Па чак и наш грунтовни ред одриче способност женској да може бити сведок при правним пословима, којима се пренаша право својине гледе некретнина. То су сасвим бесмислене одредбе у данашње просвећено доба.

У мађарскоме праву имаде жена далеко повољнији положај. Јер не само да имаде право наследства и гледе некретнина, него после мужевљеве смрти, када обудови, припада њојзи уживање целе оставине до смрти. Мађарско је право у своме заиста каваљерском схватању према жени отишло можда и сувише далеко.

На пример: ХХ. зак. чл. из год. 15404. о тутере ском праву одређује, да женска постаје пунољетна удајом. Па шта отуда излази Ми знамо, да се код нас ратарски сталеж врло ране жени. Једва дочекају родитељи, да им син достигне 18. годину, да могу тражити женидбену дозволу. Већина се, дакле, још у малољетству ожени. Али мушкарац не постаје женидбом пунољетан. И ту видимо обрнут одношај. "Кена је удајом постигла своју потпупу правну способност, а муж остаје под туторством до 24 године и дешава се чак и то, да жена, која је често по годинама млађа од мужа, постаје њему тутор.

Неједнакост у праву истиче се врло јако (по мађарскоме праву) и у томе, што, на пр.: жена остаје после мужевљеве смрти у доживотноме уживању и оних мужевљевих некретнина, које је он од своје лозе наследио, дочим породица женина имаде право после њене смрти одмах ускратити мужу уживање оних непокретних добара, која је она од своје лозе добила

"или наследила. То све — разуме се — важи ва слу-

чај, да је брак остао без деце.

Но и иначе имаовинске одношаје између брачних другова уређује угарско право тако, даоно иде више у корист жене, него ли — мужа.

Али у најновије доба видимо опћу тежњу, која иде за потпуним изједначењем сполова у приватноме праву. Много је запажен у последње време један швај-