Žena

178 ЖЕНА

исто и ошшта боја извезених и изатканих предмета носи обележје и наше поднебља; те боје земље, реке, шареног цвећа, траве и т. д.

Домаћа вештина наша свакако да се само у овом правцу може и даље самостално развијати. Јер је реч, да се на темељу, који наследисмо и имамо, даље гради. Да се огледа : бојама пи цртама на тканинама и вевовима нашим обележје: нашега народа. Зато је, дакле, у томе послу и потребно смишљено поучавање наше женске деце.

Кад дете, девојка, изађе, из завода, где се учим ручном раду, домаћој вештини, она ће код своје куће и даље радити, па и онда кад буде и сама постала домаћица. Сви предмети, бели, свилени да добију бар у плету или везу печат њезиних руку. Ако ништа друго, оно ће бар на по којем предмету да извезе шаром листак, цветак или само два слова од пмена породице. То је најмање.

Па сад код овог најмањег да се летом зауставимо А пошто је реч о вештини, то вештина захтева, да и та два извезена слова или листак, треба да буде што самосталније израђено. Из основа. Прво треба нацртати. ЕЕ, сад и овај цртеж не смеш употребити од другог, него труди се да га ствараш сама. Својом руком исписуј шару, онако како умеш, а не да набацаш туђу шару, или да ти је справом други нашара. По својој шари онда боди иглом и свршавај опет свиленим концем у бојама какве ви их сама изабрала. Јер ће тада само посао потпуно личити на тебе. И бити твој посао. Бити вештина. Тако од најмањег до великог, рецимо: читаве слике свилом извезене.

Ми још немамо у овим крајевима велику цртачку школу, где би наша женска деца, упознавала све црте, шаре, боје, на којима се држи народно обележје домаће вештине наше. Немамо цртачке школе, која би упућивала да се са природе ради: цвеће, воће брежуљак, небо, грање, поља, облици људски и животињски. Јер збиља, после тога тек темељног проучавања треба и може да долави самостално стварање. Но ово не искључује, да свако ииначе не ради слободно са природе и и проучава приликом наше вевове и тканине, Па после