Žena

ВЕНА 189

Ко овако говори, тај тешко да има јасна појма о томе, како поничу поједине установе. Он мисли, довољно је да већина на нашем народном црквеном сабору изгласа: Хоћемо да уведемо калуђерице и женске манастире, и етвар је свршена. Ја врло јако сумњам да би се могла наћи дансс таква већина, али кад би ве и нашла она би створила само закључак, али не и женски калуђерски ред. Тај би женски калуђерски ред брво угинуо,

А као онај у манастиру Фенеку.

Калуђерство је никло у 4. веку, јер је имало корена у тадањим верским, филозофским, друштвеним и политичким и другим приликама. Данас су те прилике сасвим друкчије.

Филозофија онога времена гласила је: ПШрезирање поквареног света и живота. Материја (тело) је седиште греха. Не треба пуштати телу на вољу, но треба телесне похтеве потискивати. 'Греба се клонити сваког уживања, свега што гове телу. Зато су гностичари гладовали, одрицали се свега, и свакојаким непотребним мукама мучили тело своје.

Утицај Св. Јована Крститеља — пустињака — био је у првим вековима (после Христа) необично јак. Његово одрицање свега уживања, превлађивало је, и врло је лагано и постепено продирало у том погледу Христово гледиште, које није било тако строго.

И апостол Павле, нагињао је Јовану Крститељу, кад је рекао: Још боље чини онај, који не узме жену. Хришћанска црква, онога времена није изрично забрањивала световњацима други брак, али га је врло нерадо гледала. Она је почела забрањивати свештенству брак, а почела је захтевати, да се свештеници, који су већ ожењени, разведу од својих жена. Позната је она изрека Синезија, кад ву му понудили високо место у цркви: Нећу да живим без жене, а нећу да живим е њоме тајно, као браколомник. Види се, како је мало рачунала у оно доба црква са браком.

Уз то ву дошла гоњења хришћана. Зна се шта су чинили Тиберије, Нерон, Домицијан, а у ПЛ. веку Деције. Пустиње ву биле пуне хришћанских бегунаца, а економске прилике у пустињама нису биле нимало згодне да стварају раскошан живот, него су те прилике управо гониде пустињаке да се муче глађу и одричу свега.

Тада је Св. Антоније организовао те пустињаке и мушке и женске и ударио темељ манаетирском животу. „Ноне“ (египатека реч, значи „невине“) живеле су у почетку у засебној згради, али у једном манастиру е калуђерима,