Žena

РОЗЕ РА 361

Ви у свом чланку истичете, да на почетку нећете да летите високо, него ћете почети с најмањим. И то најмање сводите на 50 круна посмртнине и помагање врло сиротих чланова — колико буде могуће — за случај оскудице у болести. Ово је пут, којим се иде да се створи искључиво женско посмртно и потпорно друштво. Разлоге Ваше уважавам, али по моме немеродавноме суду има једна ствар, која је много важнија по наше женскиње. А то су бабиње !

Сви ми увиђамо, да је матерински позив најсветији позив. И о матери и о детету и о свему, што с ово двоје стоји у вези, теоришемо опширно, али готово никакву пажњу не поклањамо бабињама и бабињарама (матерама, које после порођаја у постељи треба да леже).

Колико је матера у бабињама пропало или што није имало неге или одмене; колико је новорођенчади изгубљено, што у прво време свог живота добијаше слабу храну из заморених мајчиних груди! Колико је у опће српских живота пропало баш у бабињама, а колико српских матера остари и изгуби снагу и лепоту пре времена, а све због бабиња.

Мислим, да би требало прво почети с колевком, а не с гробом. Јер иако је у много случајева размак између колевке и гроба врло мали, у много случајева је тај размак врло велик, и у том великом размаку врло су чести моменти, кад се тражи делом помоћ, а најдивније речи су празне и без вредности.

Има сиротих и јадних српских матера, које рађају децу, али им породичне слабе материјалне прилике не дозвољавају, да онај лекарски прописани минимум времена после порођаја прозеду онако, како би морале. Ви видите наше сељанке и богатије и сиромашније, а видите и занатлијске жене (радничке жене) да данас роди, а сутра прексутра већ устаје са породиљске постеље и иде и ради. Наше простије женскиње види и само да је то рано устајање са болесничке постеље штетно по његово здравље, али — навикло је на то. Оно мисли да тако мора да буде, и кад јој већ додија и не може да сноси терет

8