Žena

408 ЖЕНА

Можете мислити, како нам је било. Дође доктор, и не нађе ништа. Гуша је сасвим чиста, а нема ни најмање грознице, нити икакве неправилности. Саветовали смо се, шта то може бити, и уђосмо у траг њеном кунсту. Боле је оне играчке, које нема.

Мени је било врло мило, кад сам видео, како већ вешто комбинује њена мала памет, али јој нисмо говорили, у чему је ухватпсмо. Него јој кажем: „Теби није ништа, сасвим ништа. Али кад те ипак боли, да видимо шта ће бити до сутра.“ Стрпамо је у кревет, играчке јој нисмо купили, али смо јој дали у подне мало чорбе, а увече млека. Хоће Јуца сутра да устане, јер је врат сасвим прошао, али сам је за сваку сигурност оставио и други дан у постељи, и хранио је врло мршавом храном. Бог јој је дао здравља као мачету, и никад више не измишљава болести. Сама је својом памећу схватила, да није добро оно, што је урадила. |

— Спрото дете! жали је кума. — А не мислите ви, драги куме, да је и то помало дивљачкиг

— Може бити. И кад бих ја и њена мати могли све време да посветимо само њој, ми бп можда изнатли какав мање дивљи начин, али овако, шта знамо.

— Али то је ипак страшно! Ваше кукавно дете нема свога детинетва нити радости.

— Шта кажете, нема детинства нити радости 2! Да ви видите, кад јој ја од воска умесим какав цвет, како се радује и како то поштује. Па да видите, кад јој кажем: Јуцо, била ви добра) ево смеш да омиришенг татину цигару, или смеш да увмеш у руке татин сат. Та не би се више радовала, па да јој купим цео дућан играчака. Највећма се радује, кад јој кажем: Јуцо, сутра ујутру смеш доћи да гледати, како се тата брије. Све скаче од радости.

— Шалите ли се ви, куме 2

— Богме се не шалим. Него ћу ваљда да дозволим, да већ у раном добу овлада њоме засићеност, блавираност, и да већ у седмој години не буде ничега "више, чему би се обрадовала или у чему би уживала»!

— А карате ли јер

— 0, те још како! Облачим је просто, скромно,

“1