Žena

426 РЕНО

Школе за домаћице. Милица јаше Томића. Нови Сад.

У целом напредном свету постоје још од 20, а негде и од више година школе за домаћице. Те су школе врло разноврсне; има их са ужим и са пространијим програмом, али је цел свима тим школама, да одраслије девојке од 14 година на више, науче ономе, што им је неопходно потребно за кућу и живот, а негде посећују те школе и удате жене чак и до шездесете године. Ако су и једном народу потребне таке школе, оне су потребне нама Српкињама у Угарској, јер код Срба у Угарској видимо једну врло жалосну појаву, да ми у Угарској саразмерно највише умиремо. У Угарској умире од сваких 1000 душа просечно 26, али кад посматрамо поједине народности, уверићемо се, да се то не догађа једнако. На пример, Чивута не умире од сваке хиљаде по 26, него само 17. Мађара умире од сваке хиљаде годишње 24 до 25, Румуна умире од сваке хиљаде годишње 28, а Срба највише, јер нас умире 31" од сваке хиљаде. Према томе ми Срби и Српкиње у Угарској губимо сваке године смрћу око 2300 душа више, но што би то просечно требало да буде, када се сравнимо са другим народима у Угарској.

Но ово је када узмемо у опште, али када узмемо у рачун само децу испод 7 година, онда добијамо још много жалоснију слику. У Угарској умире од хиљаду деце испод 7 година нешто преко 69. Али код Чивута умире од сваке хиљаде деце испод 7

година само 41, а код нас скоро 99, а то значи да |

наша деца испод 7 година двапута, па и много више него двапута умиру, него деца код Чивута. Кад узмемо у рачун друге народе у Угарској, ВИдимо да и њихова деца умиру у много јачој мери но код Чивута (Мађари 67 од хиљаде, Немци 64 од хиљаде, Румуни 74 од хиљаде и т. д.), али смртни случајеви код мале деце нису ни код једног народа у Угарској таке чести као код Срба. У Хрватској

и Славонији стојимо много, "боље, нарочито у брд- _

ским крајевима.

|