Žena

ЖЕНА 421

Много сам разговарала са нашим лечницима и људима, који познају народни живот, о овим жалосним појавама, и већина мисли, да то није стога, што смо ми Срби дегенерисани, него што жена код ратара нигде није оптерећена толико послом као наша Српкиња. Пре више година читала сам један подлистак пол Јована Гавриловића у „Застави“, где је описао, шта све жена Српкиња у ратарској кући мора да ради. Тамо је изнео, да и најимућнији ратари, који држе и по неколико слугу, никада неће узети слушкињу; домаће жене морају посвршавати све послове, па ма им како било тешко. Из тога излази не само то, да је жена толико преоптерећена, да нема ни сна довољно, него она не може да се чува кад је у благословеном стању, она не одржава бабиње колико би требало, нема за време бабиња и болести довољно неге, и нема довољно времена да посвети нези своје ситне дечице, која због те недовољне неге пропадају. Г. парох јован Гавриловић изнео је, да у тој преоптерећености жене, треба тражити главни узрок, што наше ратарке неће да рађају, него се трују, због чега тако често гину и здравствено пропадају.

Ко познаје живот нашега народа, мора признати, да у овим речима има врло много истине, и дужност би била наших књижевника и лечника, да у књигама и предавањима упозоравају наш ратарски сталеж на ову несрећу. Жена не треба да се извлачи из својих домаћих дужности, али не треба ни да буде роб, нити да је мање чувају од теглеће марве. Но ако и претпоставимо, да је ово главни узрок, због чега наш свет толико гиче, ипак морамо признати, да у нашим ратарс«им кућама, (а тих је кућа скоро 90 од стотине), нема довољно чистоће, морамо признати, да наше жене не знају како би требало да негују ни себе, ни своје домаће, а најмање децу своју. У нас је још пуно празноверица, лечнике држимо за излишне, и у свему смо још врло заостале.

Овде би једино могле да помогну, и то много да помогну школе, или боље рећи курсеви за дома-

3#