Žena

726 ЖЕНА

Ал се после мргодити стао, Тако мрко Луку погледао

Како нико не би ни слутио... Јунак Лука сав је пожутио... још му Марко рече страшним хуком: Не смем те се дотакнути руком, Морам образ јуначки да чувам, Али пази да те не одувам, Преко крова и овога двора.

А за тиме, дозива хећиме

Па им збори, сва се гора хори: Овом овде бога дозивајте, Врелу главу водом поливајте Док би био, 170 што некад био, Јер је бедник памет померио.

Тако Марко, далеко се чује, Па сватове онда распитује: Би ли неко можда штогод рек:о2 Харте живо, јел) ком) штогод криво 2 — Замукли су сви сватови сиви, Радују се кад су само живи, Сватске песме запеваше старе, Прво куме, за њим патријаре, А за њима сви сватови редом. Марко гледа умилним погледом; Од среће му и обрве сјаје, Па подвикну: Напред, на венчање! Кад су били цркви пред олтаром, Пред олтаром и пред патријаром, Тад невеста у заносу смелом, Чепну Марка ногом и ципелом. У сред цркве претрнули свати, Мисле свати: Сад ћеш Марка знати, Ал се Марко о њу не огреши, Већ се мило испод брка смеши, Сви већ виде да му за врат стаје По вечерњу светица с' познаје.

Кад сватови већ за софром били, Вино пили и редом здравили;