Žena

ЖЕ БОБ 121

продавши се султану и преврнувши вером заборавио на жену и децу своју. Бедна Јелисавета, некада владарка Црне Горе, сада остављена од слабодушног и лакомисленог мужа с двасинчићаи три ћерчице без игде ичега, морала се борити са сиротињом и глађу потуцајући се по Млетцима и обијајући прагове

господских палата, својих рођака и негдашњих по-

знаника, само да измоли нешто помоћи, којом би изранила и оденула своје петоро сирочади, праунучад некада моћнога господара Црне Горе, Стевана Црнојевића, који се ради личних користи одметнуо од државе Ђурђа Бранковића.

На многобројне молбе јелисаветине млетачко веће донело је решење, да се даје помоћ њојзи и деци образложивши у исто време зашто то чини. „Треба, вели се у решењу од 21. јуна 1515. године,

имати сажалења према сиротој и бедној властелинци нашој Јелисавети, несрећној супрузи господина Ђурђа Црнојевића... Имајући у виду стање, у коме се налази, остављена од мужа да се стара о петоро дечице: двоје мушких и троје женских. .. видећи је, да је у крајњој беди, готово да проси, и да треба, како било, помоћи тој нашој властелинци и њеној дечици да живе и да то треба учинити, као што захтева част наше државе тако, да се подигну и одгаје биљчице, које ће временом бити од велике користи по нашу државу...“ И млетачки савет, који је раније могао обећати за главу госпође Јеле Балшићке 1000 дуката, даровао је несрећној Јелисавети 5 дуката месечно за издржавање њено и деце њене. А то је таман толико, да сене може ни живети ни мрети. Али... за грехове предака пате и плаћају потомци!

Јелисавета се мучила тако више од двадесет година ни крива ни дужна подносећи све беде и изводећи децу на пут. У томе показала је ретко јунаштво и издржљивост, много везе него њен муж Ђурађ, а многи писци историје Црне Горе не знајући за то, окривљивали су је да је Ђурђе напустио Црну Гору с тога, што је она желела да проводи живот по господским палатама млетачким пуним раскоши и сјаја. Њу су окривили за све не

среће Ђурђеве!