Žena

34 РАТКА

да зна. Заборавила је, да је од тада почела да крије од матере шта је чула. Она је садисто то чинила, што и друге матере; одговарала је своме Јовици, како је већина матера одговарала својој деци на

такво питање. И чудно би јој изгледало, да јој је неко рекао да је на погрешном путу.

Неколико дана после овога разговора, причао је учитељ у школи деци о роди, која је остала у гњезду и тамо изгорела заједно са својим младун цима, јер их није могла изнети. — Али, господине, повиче наједном најмлађи у разреду, а то је био наш Јовица, — роде носе малу децу; па како та рода није могла своју децу да изнесе из гњезда 2

Наста општи смех. Није било ниједног детета у разреду, које његово питање није разумело. Само учитељ није одмах схватио, шта је Јовица мислио, зато рече:

— Ја још никад нисам чуо о родама, које децу носе.

— Има их, господине, — рече Јовица, — моја је мама казала, да оне ваде децу из бунара и носе их родитељима.

Деца су се опет смејала. Учитељ, који је тек сад појмио у чему је ствар, није хтео да у срцу овог детета ослаби веру у његову матер, па рече:

— Е, то је друга врста рода; али обична рода није тако јака.

Деца из Јовичиног разреда нису била тако нежна као учитељ, и чим су изашли из школе, окупили су се око јовице и почели га исмевати. Називали су га глупаком, питајући га, да ли он заиста верује све што му мати каже; а најстарији од њих, стаде му објашњавати истину на најсуровији начин. ;

Јовица се осећао понижен, не толико што су га другови исмејали, већ што су казали, да мати лаже. Био је осетљив, болело га је да његова мати, тај узор савршенства може њега да обмане. Кад је дошао кући, упита мајку:

— Мама, је ли истина да је прича о роди само бајка, и да сам ја из твога тела изашао 2

“4