Žena

96 АЕ НА

— Али то боли, мама 2

— Дабогме да боли. За то матере после тога дуго болују.

— Мама, јесам ли ти и ја причинио болове 2

— Наравно да јеси, слатко моје дете.

— А срдиш ли се још на мене2

— Лудо дете, што да се срдим на тебе, ти томе ниси крив, рече мати и загрли своје чедо.

— Свака мати трпи болове кад се дете роди, али их заборави и радује се детету. Што си се тако сневеселио2 Ходи, насмеј се, види и мама се смеје.

Али Зоран није могао тако брзо да се расположи. Постао је озбиљан и замишљен, што је својој матери причинио тако велике болове. А кад га је мати једне вечери пољубила, он јој се обисне око врата и рече:

— Ах, мама, ја те тако волим, тако волим, тако волим, много више но пре.

Јест, и ова млада душа је осетила бол, кад је добила одговор на велико и озбиљно питање о пореклу свога живота. Али то није био бол због претрпљеног разочарења, већ бол, што је мати морала да трпи због свога детета. Зоран се није осетио преварен и разочаран, напротив, он је своју матер више волео. Њему није било потребно да тражи поуке о тој потребној науци код својих школских другова, јер му је мати објаснила, шта је за тај мах могао и смео да зна. Он није од ње ништа тајио, јер је она била искрена према њему. Он је постао сад не само добар син већи пријатељ своје матере. Велика љубав и безгранично поверење његовог детињства нису били ничим поколебани.

Ви, матере, не одбаците зловољно ову књижицу, ако се са њоме не слажете. Прочитајте је још једном и потрудите се, да моју намеру прозрете. Много бих још имала да вам кажем, и ако ви будете желели, ја ћу се опширније вратити на тај предмет.

Допустите само да вам још нешто кажем. ја

4