Žena

46 ЖЕНА

па неспособно и за обичан живот. Када овако стоји ствар, онда се по себи разуме, да треба да дадемо телу онолико хране, колико му треба. Ако не хранимо тело довољно, онда тело нема онога што му треба п пати од недовољне снаге. А ако телу дајемо више хране него што је потребно, онда је то са више гледишта штетно, Штетно је већ и са материјалног гледишта, јер онај сувишан део хране, наше тело није у стању корисно да употреби, п тај сувишан део избацују црева напоље неупотребљено. Но и ван тога, онај сувушни део хране, није у стању наше тело да свари, п та преситост нарочито кад је стална, узрок је врло многим те и смртоносним болестима,

анашња наука у стању је да израчуна, колико наше тело губи сваки дан топлоте, и колико му треба хране да ту изгубљену топлоту надокнади. Данашња наука у стању је да нам покаже и то, са којом врстом хране можемо ту топлоту најзгодније надокнадити, да буде корисно по наше вдравље. Није свака храна јоднака; п није истинита она наша народна пословица: „Од чега сит, од тог и дебео“. Ми можемо да будемо ситп, али да се ипак хранимо недовољпо, пли погрешно. Када овако стоји ствар, онда је јасно, да је наша домаћица дужна, да води рачуна о томе, колико хране треба домаћима и какве. То додуше није врло проста ствар, али није ни тешка, а треба внатп, да од правилне исхране зависи здравље, па често пи живот наших домаћих, а на домаћици је, да води бригу о кухињи.

календару „Жени“ за 1912. годину бпо је чланак: „Шта кажу научењаци о нашој кухињи 2“ Тај је чланак о овом пштању рекао само најопштије напомене, и тамо је обећано, да ће часопис „Кемна“ у 1912. год. опширније писатп о овој ствари. При овом послу морамо прво утврдити оно што је најглавније, дакле оно што је опште, а оно ситније доћиће доцније.

У овом броју изнећемо шта каже Др. Норберт Ортнер у својој расправи: „Огипаг се дег Гећге уоп Фег Еглаћгапо Фез Мепзећел“, (Основна правила о исхрани човечјој). Напоменућемо већ овде, да има