Žena

48 РАНЕЗЕНА __

Она жива снага што је производи храна у нашем телу, може се обележити бројевима. Калорија називамо ми ону топлоту која је потребна да загреје један кплограм воде од 0 степена до 1. степена Целсијуса. Кад извесна храна у нашем телу сагорева, развија се топлота пи сада треба знати ово: Један грам угљених хидрата што га поједемо развије у нашем телу 4: калорије топлоте. Један грам беланчевине развије псто толико топлоте (4); а један грам сваковрсне масти развије 9: калорије топлоте.

Колико треба човеку хране, то се рачуна по калоријама. Нормалан човек средње тежине, када не ради или када ради лаке послове, изгуби просечно 2.500 калорија топлоте (на сваки килограм тела и: губи просечно 80— 85 калорија). 'Толико он треба, помоћу хране да донакнади своме телу. Хоће ли онту топлоту донакнадити своме телу овом или оном храном, било би донекле свеједно, јер све врсте хране производе извесну топлоту, нека мање а нека више. Али то на крају ипак није свеједно. Када би човек на пример јео искључиво храну у којој има угљених хидрата, његов желудац би морао толико од те хране јести, да не би могао за дуго да поднесе. Узмимо на пример кромпир. У кромпиру има просечно само а беланчевине, а 2:27, масти, 20:5%, угљених хидрата. Човек бп морао дакле да се храни са огромном количином кромпира, па да му буде довољно топлоте. Једна и иста врста хране и дојела би му се брзо. Маст развија највише топлоте у човечјем телу, али поред свега тога, човек не би могао само машћу да се хранп, јер то не би подносио за дуго његов желудац. Зато је потребно да се има све ово на уму, те да се удешава исхрана тако, да води рачуна о свима приликама.

Др. Ортнер препоручује оваку саравмеру: Човек осредње тежине (шездесет и два до седамдесет килограма) који врло умерено ради, губи дневно 30—85 калорија по килограму, дакле просечно. 2000 — 2500 калорија, па би требао дневно да једе хране у којој има. 100 грама беланчевине, 55 до 60 грама масти,п 400 до 450 грама угљених хидрата. Таква би му храна