Žena

ЖЕНА 7

јева да је многа и многа жена турских великодостојника и богаташа пзрадила код свога мужа, да не узима више жена овим ње.

Рекао сам већ, да женска љубомора постоји на тој претпоставци, да је онај човек потпуно њен, и само њен, као што и он држи, да је она његова и само његова. (А где има човек више законитих жена, које се морају трпети, тамо осим међусобне суревњивости, постоји бев сумње заједничка љубомора против оне туђе — пете.)

Овде смо дошли до питања о својини. И ја сам тврдо уверен, да је корен љубомори баш у томе. Има пуно суди који не воле жену; не треба му; он је пренебрегава; свачије му је друштво милије од њенога, али када и најмање осети, да му што није у реду око куће, он се равбеви и у стању је да је убије. Има п женскиња, које нису према себи одвише строге или нису ни мало строге, па опет зато иду мужу у очи, када опазе да је другу женскињу макар само мало пажљивије погледао.

Није то из политике или претварања. То је као онај лопов, који хоће да дира у свачије, алп опет вато брани своје и не дозвољава да га поткрадају као тто то не дозвољава и сваки други.

Дабогив, љубомора је у току времена добила нове стубове за своје оправдање. Човек говори данас о светињи огњишта, и слично, а зар тај човек није уопште сваку својину прогласио за светињу» Само дабогме, брачну својину прогласио је за светињу над светињама, та му је својина дража од сваког другог имања па п живота. Када му разнесу земно благо, сматра да је унесрећен, али када изгуби сјај свога домаћег огњишта, сматра да је обешчашћен. Онај вагрљај и пољубац, па и сам топлији поглед, то је његово пи само његово. Културном човеку не представља жена само вредност, као што му представља неку вредност н. пр њива п друго благо, јер он већ давно жену не купује, не продаје, не мења и не поклања. Културном човеку представља жена, и вредност моралну, која се не може платити никаквим новцем.

д када човек зна за својину, он ју је очајно