Žena

о ВЕНА

због тога што су тако навикла, или пак због тога што друкче не могу. Деца са хроничним обољењима носне слузокоже, са разноликим полипима у носу, даље деца са ве ликим крајницима у великој већини морају да дишу на уста, јер су им носни канали делимично или потпуно запушени. Таква деца удишу хладан ветар зими и изложена су врло брзо на најразноврснија обољења грла и ждрела. При спавању такође дишу на уста, те поред досадног хркања, суши им се гуша, а то им опет изазива наклоност за разне болести органа за дисање. Па и дуготрајна кијавица не сме се потцењивати, јер је и њој често узрок каква озбиљнија болест у носу. У више пас случајева глувоћа и цургња ушију пронашли су лекари. да им је узрок дисање на уста. А где нема болести у носу, гуши и ждрелу па се опет дише на уста. онда је то знак, да деца имају рђаву навику,

од које их ваља што раније одвикавати. — Учите дакле

своју децу из најраније им младости, да дишу на носа не

на уста. „Здравље“. Грготање

Од како је наука доказала да уласком болесних клица у гушу дођу разне врсти обољења код деце, то је прешло у обичај давати деци разне медицине за грготање, како би се предупредила зараза. Само што нису били сви сложни у томе, коју врсту течности треба употребити за тај циљ, док најзад у последње време није већина уобичајила дупли оксид водника и оцатно киселу глину. Да су раствори ових лекова доиста корисни кад дође гушобоља, о томе нема никакве сумње, али је питање да ли ти лекови могу предупредити обољења да не дођу. У последње време лекари веома сумњају у ту могућност. Нађено је да задњи крај ждрела као и стражње површине бадема никако не може да окваси вода за грготање с тога, што се задњи део језика подигне на више те, заједно са ресицом и меким непцем одвоји усну дупљу од носно-ждрелне дупље. Ако се дакле на скрајницима и задњој површини ждрела настаниле клице каквог обољења, њих не може да дохвати она вода с којом се гргоће, док се гутањем, газуме се према величини и облику залогаја, може механичким путем да уклони. С тога је гутање као нека мера предупређења болести, која се додуше систематски не може да употреби. Можда би у том погледу