Žena

РА КОРА 545

Душан, сигурно зато, да се идете, а и други, стално сећају на Душаново царство. Имају право Мађари кад нас окривљују, да ми стално изазивамо. "Требало је рачунати с тим, да смо ми чиновници и зависни.

ја сам вртио главом и размишљао, какав мора да веје дух у оним школама где се она образовала.

— А шта каже твоја педагогија — питам је кад ти твоју децу зовеш не њиховим именом, него Пубика, Муцика и Дуцика 2

— Кад мати мало тепа детету, није ништа страшно, него природно. Дете на тај начин боље осећа да је дете.

Старала се да изведе код деце у свему равноправност и једнакост. Ако им је куповала одело, морало је бити одело у свему једнако. Ако им је делила бонбоне, и по три пута је пред децом пребројавала да ни једно не добије ни један комад више. Кад им је после куповала сиграчке и књиге, свако је дете морало добити једнако, сасвим једнако. Ако је ко од родбине донео деци поклона, па ма и најмање није било свакоме детету исто и једнако, она им то није давала. Или једнако, или никако — говорила би. ја не дозвољавам да се гради међу децом разлика.

ја нисам учио ни нижу ни вишу педагогију, али ми се тај начин није ни мало свидио. И нисам могао веровати, да то може да изроди добре последице.

Често сам јој говорио: То је бибеџијско васпитање, које све мери на грамове: — У томе васпитању нема ничега великог. Оно је срачунано можда на књигу, али не на живот.

— А на каквој би их основи ти васпитао 7 питала је подругљиво.

— Ја бих их васпитао за живот. Развијао бих у њима осећаје братства на сасвим другој основи. Није братство у томе, кад један брат гледа другоме у зубе, и у хаљину, па онда пишти, дречи, ако брат ма у чему има што друкчије. Брат не треба и не сме да завиди брату, он треба да се ра-

.

дује, ако је брат постигао и оно што он нема. И-