Žena

ВЕНА 155

уопће. беренада може се компоновати и за певање и за инструменат. За певање налик је на романсу или каватину и т. д. и серенадом је само зато називамо, што је фантастичног расположаја. Важнија серенада за оркестар, то је поредна композиција, која као и свита има више делова. Делови су лакши, напвнији него у свите. Серенада се писала у почетку да се пева у слободи, но у прошлом столећу ушла је и у концертну салу. Серенаду су спочетка писали само ва инструменте за дување, доцније су мешали и инструменте са гудалом, а на крају било је серснада само за гудни оркестар. Серенада пма обично више делова, као менует полаганих. Симфонија се делом из серенаде развила. Данас серенада, лема свој одређени облик. Мањег је обима него симфонија. Има обично више делова, а понекад само један део и то написан чли за гудни или за велики оркестар.

Ноктирна (посфигпе) је исто тако поредна комповиција као и серенада. Спочетка су је писали само за инструменте за дување, нарочито за рогове, но доцније ва гудни оркестар. Као и серенада тако п ноктирна може бити кратка од једног дела са неодређеним обликом, обично са тужним и чежњивим мотивима. Ову врсту ноктирна највише заступају Шрпенове ноктирне за гласовир.

Из споја од појезије и музике имамо ове облике: 1. Песма (сашзоп, сапхопена, сћаш, сћаџзоп, 51ед) о песми смо већ говорили код облика песме. Карактеристично је ва песму то, да осећаје изражава простим и неизвештаченим изразом. Џесма може бити или народна пили уметничка. Народна постаје на уснама народа (или је уметничко подражавање таких простих народних песама), а уметничка песма има више уметнички склоп, Разликујемо световњу од црквене песме. Уметничка песма постала јеу ХУП. веку, у исто време, када је музика добила световни карактер. Песму можемо писати за један, два, три и више гласова и према томе песма или је 5010 песма или је дует, или терцет или квартет итд. или је кор. Песми је најближа твв. Каватина, лирског карактера